حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا بِشْرُ بْنُ الْمُفَضَّلِ، حَدَّثَنَا الْجُرَيْرِيُّ، وَحَدَّثَنِي قَيْسُ بْنُ حَفْصٍ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، أَخْبَرَنَا سَعِيدٌ الْجُرَيْرِيُّ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ أَبِي بَكْرَةَ، عَنْ أَبِيهِ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " أَكْبَرُ الْكَبَائِرِ الإِشْرَاكُ بِاللَّهِ، وَعُقُوقُ الْوَالِدَيْنِ، وَشَهَادَةُ الزُّورِ، وَشَهَادَةُ الزُّورِ ـ ثَلاَثًا ـ أَوْ قَوْلُ الزُّورِ ". فَمَا زَالَ يُكَرِّرُهَا حَتَّى قُلْنَا لَيْتَهُ سَكَتَ.
Абу Бакра (розияллаҳу анҳу) (ривоят қилди): Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) деди: "Катта гуноҳларнинг энг каттаси — Аллаҳга ширк келтириш, ота-онага оқлик ва ёлғон гувоҳлик, ёлғон гувоҳлик" — уч марта — ёки: "ёлғон сўз." У шуни такрорлаб турди, то биз: "Кошки у жим бўлса эди" дегунимизча.
Ибн Масъуд (розияллаҳу анҳу) айтди: Бир киши: "Эй Расулуллаҳ, жоҳилиятда қилган (амал)имиз учун (гуноҳга) тутиламизми?" деди. Деди: "Ким Исломда яхшилик қилса, жоҳилиятда қилгани учун тутилмайди; ким Исломда ёмонлик қилса, аввалги ва кейингиси (учун) тутилади."