Сафарда пешин намозини салқинга қолдириш

Namoz vaqtlari · 1 ҳадис

باب الإِبْرَادِ بِالظُّهْرِ فِي السَّفَرِ

حَدَّثَنَا آدَمُ بْنُ أَبِي إِيَاسٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا مُهَاجِرٌ أَبُو الْحَسَنِ، مَوْلًى لِبَنِي تَيْمِ اللَّهِ قَالَ سَمِعْتُ زَيْدَ بْنَ وَهْبٍ، عَنْ أَبِي ذَرٍّ الْغِفَارِيِّ، قَالَ كُنَّا مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي سَفَرٍ، فَأَرَادَ الْمُؤَذِّنُ أَنْ يُؤَذِّنَ لِلظُّهْرِ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ أَبْرِدْ ‏"‏‏.‏ ثُمَّ أَرَادَ أَنْ يُؤَذِّنَ فَقَالَ لَهُ ‏"‏ أَبْرِدْ ‏"‏‏.‏ حَتَّى رَأَيْنَا فَىْءَ التُّلُولِ، فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ إِنَّ شِدَّةَ الْحَرِّ مِنْ فَيْحِ جَهَنَّمَ، فَإِذَا اشْتَدَّ الْحَرُّ فَأَبْرِدُوا بِالصَّلاَةِ ‏"‏‏.‏ وَقَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ تَتَفَيَّأُ تَتَمَيَّلُ‏.‏

Одам ибн Абу Иёс бизга айтди: Шуъба бизга айтди: Бану Таймуллаҳнинг озоди Муҳожир Абул-Ҳасан бизга айтди: У деди: Мен Зайд ибн Ваҳбни эшитдим, у Абу Зарр Ғифорийдан: У деди: Биз Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам билан бир сафарда эдик. Муаззин пешинга азон айтмоқчи бўлди, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Салқинлат», дедилар. Сўнг яна азон айтмоқчи бўлди, унга: «Салқинлат», дедилар. Токи биз тепаликларнинг соясини кўрдик. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Албатта иссиқнинг қаттиқлиги жаҳаннамнинг қайнашидандир, иссиқ қаттиқ бўлганда намозни салқинга суринглар», дедилар. Ибн Аббос: ‹Татафайяъу (оятда) — эгилади (дегани)›, деди.