حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ هِشَامٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى ـ هُوَ ابْنُ أَبِي كَثِيرٍ ـ عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ جَعَلَ عُمَرُ يَوْمَ الْخَنْدَقِ يَسُبُّ كُفَّارَهُمْ وَقَالَ مَا كِدْتُ أُصَلِّي الْعَصْرَ حَتَّى غَرَبَتْ. قَالَ فَنَزَلْنَا بُطْحَانَ، فَصَلَّى بَعْدَ مَا غَرَبَتِ الشَّمْسُ، ثُمَّ صَلَّى الْمَغْرِبَ.
Мусаддад бизга айтди: Яҳё бизга айтди, Ҳишомдан: Яҳё — у Ибн Абу Касир — бизга айтди, Абу Саламадан, у Жобирдан: У деди: Умар Хандақ куни уларнинг (Қурайш) кофирларини сўка бошлади ва: ‹Мен асрни (қуёш) ботай деганда зўрға ўқидим›, деди. У деди: Биз Бутҳонга тушдик, у зот қуёш ботганидан кейин ўқидилар, сўнг шомни ўқидилар.