Намоз гуноҳларга каффорат

Namoz vaqtlari · 2 ҳадис

باب الصَّلاَةُ كَفَّارَةٌ

حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنِ الأَعْمَشِ، قَالَ حَدَّثَنِي شَقِيقٌ، قَالَ سَمِعْتُ حُذَيْفَةَ، قَالَ كُنَّا جُلُوسًا عِنْدَ عُمَرَ ـ رضى الله عنه ـ فَقَالَ أَيُّكُمْ يَحْفَظُ قَوْلَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي الْفِتْنَةِ قُلْتُ أَنَا، كَمَا قَالَهُ‏.‏ قَالَ إِنَّكَ عَلَيْهِ ـ أَوْ عَلَيْهَا ـ لَجَرِيءٌ‏.‏ قُلْتُ ‏ "‏ فِتْنَةُ الرَّجُلِ فِي أَهْلِهِ وَمَالِهِ وَوَلَدِهِ وَجَارِهِ تُكَفِّرُهَا الصَّلاَةُ وَالصَّوْمُ وَالصَّدَقَةُ وَالأَمْرُ وَالنَّهْىُ ‏"‏‏.‏ قَالَ لَيْسَ هَذَا أُرِيدُ، وَلَكِنِ الْفِتْنَةُ الَّتِي تَمُوجُ كَمَا يَمُوجُ الْبَحْرُ‏.‏ قَالَ لَيْسَ عَلَيْكَ مِنْهَا بَأْسٌ يَا أَمِيرَ الْمُؤْمِنِينَ، إِنَّ بَيْنَكَ وَبَيْنَهَا بَابًا مُغْلَقًا‏.‏ قَالَ أَيُكْسَرُ أَمْ يُفْتَحُ قَالَ يُكْسَرُ‏.‏ قَالَ إِذًا لاَ يُغْلَقَ أَبَدًا‏.‏ قُلْنَا أَكَانَ عُمَرُ يَعْلَمُ الْبَابَ قَالَ نَعَمْ، كَمَا أَنَّ دُونَ الْغَدِ اللَّيْلَةَ، إِنِّي حَدَّثْتُهُ بِحَدِيثٍ لَيْسَ بِالأَغَالِيطِ‏.‏ فَهِبْنَا أَنْ نَسْأَلَ حُذَيْفَةَ، فَأَمَرْنَا مَسْرُوقًا فَسَأَلَهُ فَقَالَ الْبَابُ عُمَرُ‏.‏

Мусаддад бизга айтди: Яҳё бизга айтди, Аъмашдан: Шақиқ менга айтди: Мен Ҳузайфани эшитдим: У деди: Биз Умар розияллаҳу анҳунинг олдида ўтирган эдик. У: ‹Қайсибирингиз Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг фитна ҳақидаги сўзларини ёдда сақлайди?› деди. Мен: ‹Мен, у зот айтгандай›, дедим. У: ‹Сен унга (бу мавзуга) журъатли экансан›, деди. Мен: ‹Кишининг аҳли, моли, боласи ва қўшниси сабабли (юзага келадиган) фитнани намоз, рўза, садақа, амри маъруф ва наҳйи мункар каффорат қилади›, дедим. У: ‹Мен буни назарда тутмадим, балки денгиз тўлқинлангандек тўлқинланадиган фитнани (назарда тутдим)›, деди. Мен: ‹Ундан сенга зарар йўқ, эй амирул-мўминин, сен билан у орасида беркитилган бир эшик бор›, дедим. У: ‹У синадими ёки очилади?› деди. Мен: ‹Синади›, дедим. У: ‹Ундай бўлса, ҳеч қачон беркитилмайди›, деди. Биз: ‹Умар ўша эшикни (кимлигини) билармиди?› дедик. У: ‹Ҳа, кечадан кейин тонг (келиши аниқ) бўлганидек (аниқ биларди), мен унга адашмайдиган ҳадис айтган эдим›, деди. Биз Ҳузайфадан сўрашдан ҳайиқдик, Масруқъка буюрдик, у сўради. У: ‹Эшик — Умар›, деди.

حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ زُرَيْعٍ، عَنْ سُلَيْمَانَ التَّيْمِيِّ، عَنْ أَبِي عُثْمَانَ النَّهْدِيِّ، عَنِ ابْنِ مَسْعُودٍ، أَنَّ رَجُلاً، أَصَابَ مِنَ امْرَأَةٍ قُبْلَةً، فَأَتَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَأَخْبَرَهُ، فَأَنْزَلَ اللَّهُ ‏{‏أَقِمِ الصَّلاَةَ طَرَفَىِ النَّهَارِ وَزُلَفًا مِنَ اللَّيْلِ إِنَّ الْحَسَنَاتِ يُذْهِبْنَ السَّيِّئَاتِ‏}‏‏.‏ فَقَالَ الرَّجُلُ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَلِي هَذَا قَالَ ‏"‏ لِجَمِيعِ أُمَّتِي كُلِّهِمْ ‏"‏‏.‏

Қутайба бизга айтди: Язид ибн Зурайъ бизга айтди, Сулаймон Таймийдан, у Абу Усмон Наҳдийдан, у Ибн Масъуддан: Бир киши бир аёлдан ўпич олди (бегона аёлни ўпди), сўнг Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдиларига келиб, хабар берди. Аллаҳ: «Кундузнинг икки томонида ва кечанинг (кундузга) яқин соатларида намозни тўкис адо эт. Албатта яхшиликлар ёмонликларни кетказади», (оятини) нозил қилди. У киши: ‹Ё Расулуллаҳ, бу менгами?› деди. У зот: «Бутун умматим — барчасига», дедилар.