Ишодан кейин меҳмон ва оила билан суҳбатлашиш

Namoz vaqtlari · 1 ҳадис

باب السَّمَرِ مَعَ الضَّيْفِ وَالأَهْلِ

حَدَّثَنَا أَبُو النُّعْمَانِ، قَالَ حَدَّثَنَا مُعْتَمِرُ بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا أَبُو عُثْمَانَ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبِي بَكْرٍ، أَنَّ أَصْحَابَ الصُّفَّةِ، كَانُوا أُنَاسًا فُقَرَاءَ، وَأَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ مَنْ كَانَ عِنْدَهُ طَعَامُ اثْنَيْنِ فَلْيَذْهَبْ بِثَالِثٍ، وَإِنْ أَرْبَعٌ فَخَامِسٌ أَوْ سَادِسٌ ‏"‏‏.‏ وَأَنَّ أَبَا بَكْرٍ جَاءَ بِثَلاَثَةٍ فَانْطَلَقَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم بِعَشَرَةٍ، قَالَ فَهْوَ أَنَا وَأَبِي وَأُمِّي، فَلاَ أَدْرِي قَالَ وَامْرَأَتِي وَخَادِمٌ بَيْنَنَا وَبَيْنَ بَيْتِ أَبِي بَكْرٍ‏.‏ وَإِنَّ أَبَا بَكْرٍ تَعَشَّى عِنْدَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم ثُمَّ لَبِثَ حَيْثُ صُلِّيَتِ الْعِشَاءُ، ثُمَّ رَجَعَ فَلَبِثَ حَتَّى تَعَشَّى النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَجَاءَ بَعْدَ مَا مَضَى مِنَ اللَّيْلِ مَا شَاءَ اللَّهُ، قَالَتْ لَهُ امْرَأَتُهُ وَمَا حَبَسَكَ عَنْ أَضْيَافِكَ ـ أَوْ قَالَتْ ضَيْفِكَ ـ قَالَ أَوَمَا عَشَّيْتِيهِمْ قَالَتْ أَبَوْا حَتَّى تَجِيءَ، قَدْ عُرِضُوا فَأَبَوْا‏.‏ قَالَ فَذَهَبْتُ أَنَا فَاخْتَبَأْتُ فَقَالَ يَا غُنْثَرُ، فَجَدَّعَ وَسَبَّ، وَقَالَ كُلُوا لاَ هَنِيئًا‏.‏ فَقَالَ وَاللَّهِ لاَ أَطْعَمُهُ أَبَدًا، وَايْمُ اللَّهِ مَا كُنَّا نَأْخُذُ مِنْ لُقْمَةٍ إِلاَّ رَبَا مِنْ أَسْفَلِهَا أَكْثَرُ مِنْهَا‏.‏ قَالَ يَعْنِي حَتَّى شَبِعُوا وَصَارَتْ أَكْثَرَ مِمَّا كَانَتْ قَبْلَ ذَلِكَ، فَنَظَرَ إِلَيْهَا أَبُو بَكْرٍ فَإِذَا هِيَ كَمَا هِيَ أَوْ أَكْثَرُ مِنْهَا‏.‏ فَقَالَ لاِمْرَأَتِهِ يَا أُخْتَ بَنِي فِرَاسٍ مَا هَذَا قَالَتْ لاَ وَقُرَّةِ عَيْنِي لَهِيَ الآنَ أَكْثَرُ مِنْهَا قَبْلَ ذَلِكَ بِثَلاَثِ مَرَّاتٍ‏.‏ فَأَكَلَ مِنْهَا أَبُو بَكْرٍ وَقَالَ إِنَّمَا كَانَ ذَلِكَ مِنَ الشَّيْطَانِ ـ يَعْنِي يَمِينَهُ ـ ثُمَّ أَكَلَ مِنْهَا لُقْمَةً، ثُمَّ حَمَلَهَا إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَأَصْبَحَتْ عِنْدَهُ، وَكَانَ بَيْنَنَا وَبَيْنَ قَوْمٍ عَقْدٌ، فَمَضَى الأَجَلُ، فَفَرَّقَنَا اثْنَا عَشَرَ رَجُلاً، مَعَ كُلِّ رَجُلٍ مِنْهُمْ أُنَاسٌ، اللَّهُ أَعْلَمُ كَمْ مَعَ كُلِّ رَجُلٍ فَأَكَلُوا مِنْهَا أَجْمَعُونَ، أَوْ كَمَا قَالَ‏.‏

Абун-Нуъмон бизга айтди: Муътамир ибн Сулаймон бизга айтди: Отам бизга айтди: Абу Усмон бизга айтди, Абдурраҳмон ибн Абу Бакрдан: Суффа аҳли камбағал кишилар эди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Кимда икки кишининг таоми бўлса, учинчи (киши)ни олиб борсин; агар тўрт (кишилик) бўлса, бешинчи ёки олтинчи (кишини)», дедилар. Абу Бакр уч (киши)ни олиб келди, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам ўн (киши)ни олиб бордилар. У (Абдураҳмон) деди: У — мен, отам ва онам — (Абу Бакрнинг уйида эдик), билмайман, у: ‹ва хотиним ва биз билан Абу Бакр уйи орасидаги бир хизматкор (ҳам)›, дедими. Абу Бакр Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдида кечки овқат еди, сўнг хуфтон ўқилгунча қолди, кейин (уйига) қайтди ва Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам кечки овқат егунларинча (яна) қолди. Сўнг кечадан Аллаҳ хоҳлаганча вақт ўтганидан кейин келди. Хотини унга: ‹Сени меҳмонларингдан нима ушлаб қолди — ёки: меҳмонингдан›, деди. У: ‹Уларга кечки овқат бермадингми?› деди. У (хотини): ‹Улар сен келгунгча (еишдан) бош тортди, уларга таклиф қилинди, улар бош тортди›, деди. У (Абдураҳмон) деди: Мен бориб яшириниб олдим. У (Абу Бакр): ‹Эй ғунсар (аҳмоқ)!› деб сўкди ва жеркди, ва: ‹Енглар, сизларга нохуш бўлсин (сизларга татимасин)›, деди. Сўнг: ‹Аллаҳга қасамки, мен уни ҳеч қачон емайман›, деди. Аллаҳга қасамки, биз бирор лоқма олсак, унинг тагидан ундан ҳам кўпроқ (таом) кўпайиб чиқар эди. У (Абдураҳмон) деди — яъни ҳатто улар тўйдилар ва у (таом) аввалгидан кўпроқ бўлиб қолди. Абу Бакр унга қаради, у (таом) аввалгидек ёки ундан кўпроқ эди. У хотинига: ‹Эй Бану Фирос синглиси, бу нима?› деди. У: ‹Йўқ, кўзимнинг қувончига қасамки, у ҳозир аввалгидан уч баравар кўпроқ›, деди. Абу Бакр ундан еди ва: ‹У (қасам) фақат шайтондан эди — яъни ўз қасами (хато эди) — деди, сўнг ундан бир лоқма еди, кейин уни Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга олиб борди, у (таом) у зотнинг олдида тонггача қолди. Биз билан бир қавм орасида (сулҳ) аҳдимиз бор эди, муддати ўтди, улар бизни ўн икки кишига ажратди, ҳар бири билан бирга (бир неча) киши бор эди, ҳар бири билан қанча (киши) борлигини Аллаҳ билгувчидир — уларнинг барчаси ундан еди — ёки у (Абдураҳмон) айтганидек.