باب تَضْيِيعِ الصَّلاَةِ عَنْ وَقْتِهَا
حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، قَالَ حَدَّثَنَا مَهْدِيٌّ، عَنْ غَيْلاَنَ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ مَا أَعْرِفُ شَيْئًا مِمَّا كَانَ عَلَى عَهْدِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم. قِيلَ الصَّلاَةُ. قَالَ أَلَيْسَ ضَيَّعْتُمْ مَا ضَيَّعْتُمْ فِيهَا.
Мусо ибн Исмоил бизга айтди: Маҳдий бизга айтди, Ғайлондан, у Анасдан: У деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам даврида бўлган нарсалардан ҳеч нарсани (ҳозир) танимайман. ‹Намоз-чи?› дейилди. У: ‹Сизлар унда (намозда) қилган (эътиборсизликни) қилмадингизми?› деди.
حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ زُرَارَةَ، قَالَ أَخْبَرَنَا عَبْدُ الْوَاحِدِ بْنُ وَاصِلٍ أَبُو عُبَيْدَةَ الْحَدَّادُ، عَنْ عُثْمَانَ بْنِ أَبِي رَوَّادٍ، أَخِي عَبْدِ الْعَزِيزِ قَالَ سَمِعْتُ الزُّهْرِيَّ، يَقُولُ دَخَلْتُ عَلَى أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ بِدِمَشْقَ وَهُوَ يَبْكِي فَقُلْتُ مَا يُبْكِيكَ فَقَالَ لاَ أَعْرِفُ شَيْئًا مِمَّا أَدْرَكْتُ إِلاَّ هَذِهِ الصَّلاَةَ، وَهَذِهِ الصَّلاَةُ قَدْ ضُيِّعَتْ. وَقَالَ بَكْرٌ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَكْرٍ الْبُرْسَانِيُّ أَخْبَرَنَا عُثْمَانُ بْنُ أَبِي رَوَّادٍ نَحْوَهُ.
Амр ибн Зурора бизга айтди: Абдулвоҳид ибн Восил Абу Убайда Ҳаддод бизга хабар берди, Усмон ибн Абу Равводдан, Абдулазизнинг укасидан: У деди: Мен Зуҳрийни шундай деганини эшитдим: Мен Анас ибн Моликнинг олдига Дамашқда кирдим, у йиғламоқда эди. ‹Сени нима йиғлатяпти?› дедим. У: ‹Мен етишган (Набий давридаги) нарсалардан фақат шу намозни таниман, мана шу намоз ҳам зое қилинди (эътиборсизликка учради)›, деди. Бакр деди: Муҳаммад ибн Бакр Бурсоний бизга айтди: Усмон ибн Абу Раввод бизга шунга ўхшаш хабар берди.