حَدَّثَنَا عَبْدَانُ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ خَارِجَةَ بْنِ زَيْدِ بْنِ ثَابِتٍ، عَنْ أُمِّ الْعَلاَء ِ ـ وَهْىَ امْرَأَةٌ مِنْ نِسَائِهِمْ بَايَعَتْ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ـ قَالَتْ طَارَ لَنَا عُثْمَانُ بْنُ مَظْعُونٍ فِي السُّكْنَى حِينَ اقْتَرَعَتِ الأَنْصَارُ عَلَى سُكْنَى الْمُهَاجِرِينَ، فَاشْتَكَى فَمَرَّضْنَاهُ حَتَّى تُوُفِّيَ، ثُمَّ جَعَلْنَاهُ فِي أَثْوَابِهِ فَدَخَلَ عَلَيْنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقُلْتُ رَحْمَةُ اللَّهِ عَلَيْكَ أَبَا السَّائِبِ، فَشَهَادَتِي عَلَيْكَ لَقَدْ أَكْرَمَكَ اللَّهُ. قَالَ " وَمَا يُدْرِيكِ ". قُلْتُ لاَ أَدْرِي وَاللَّهِ. قَالَ " أَمَّا هُوَ فَقَدْ جَاءَهُ الْيَقِينُ، إِنِّي لأَرْجُو لَهُ الْخَيْرَ مِنَ اللَّهِ، وَاللَّهِ مَا أَدْرِي وَأَنَا رَسُولُ اللَّهِ مَا يُفْعَلُ بِي وَلاَ بِكُمْ ". قَالَتْ أُمُّ الْعَلاَءِ فَوَاللَّهِ لاَ أُزَكِّي أَحَدًا بَعْدَهُ. قَالَتْ وَرَأَيْتُ لِعُثْمَانَ فِي النَّوْمِ عَيْنًا تَجْرِي، فَجِئْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَذَكَرْتُ ذَلِكَ لَهُ فَقَالَ " ذَاكِ عَمَلُهُ يَجْرِي لَهُ "
Умм ал-Ало — уларнинг аёлларидан, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га байъат қилган — айтди: "Ансорлар муҳожирларни турар жой (учун) қуръа билан тақсим қилганда, бизга Усмон ибн Мазъун чиқди. У касалланди, биз уни парвариш қилдик, то вафот этгунча. Кейин уни кийимларида (кафанлаб) қўйдик. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳузуримизга кирди. Мен: «Аллаҳнинг раҳмати сенга бўлсин, эй Абу Соиб! Сенинг ҳақингда менинг гувоҳлигим — Аллаҳ сени икром (сийлади)» дедим. Деди: «Буни қайдан биласан?» Мен: «Билмадим, валлаҳи» дедим. Деди: «Унга келсак — унга яқин (ўлим) келди, мен унга Аллаҳдан хайрни умид қиламан. Валлаҳи, мен — Аллаҳнинг Расули бўла туриб — менга ва сизларга нима қилинишини билмайман.» Умм ал-Ало: «Валлаҳи, ундан кейин мен ҳеч кимни (жаннатли деб) мақтамайман» деди. Мен Усмонга тушда оқар бир булоқ (чашма) кўрдим. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га келиб, буни унга айтдим. Деди: «Бу — унинг амали, унга оқиб турибди (савоб келади)»."