حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ مُحَمَّدٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنِ اشْتَرَى شَاةً مُصَرَّاةً فَهُوَ بِخَيْرِ النَّظَرَيْنِ إِنْ شَاءَ أَمْسَكَهَا وَإِنْ شَاءَ رَدَّهَا وَصَاعًا مِنْ تَمْرٍ لاَ سَمْرَاءَ " .
Бизга Ибн Абу Умар ривоят қилди, бизга Суфён Айюбдан, у Муҳаммаддан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилди, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) деди: «Ким сути йиғилган қўйни сотиб олса, икки назардан яхшироқида (ихтиёрлидир): хоҳласа, уни ушлаб қолади; хоҳласа, уни ва бир сў хурмони — буғдой эмас — қайтаради».
وَحَدَّثَنَاهُ ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَهَّابِ، عَنْ أَيُّوبَ، بِهَذَا الإِسْنَادِ غَيْرَ أَنَّهُ قَالَ " مَنِ اشْتَرَى مِنَ الْغَنَمِ فَهُوَ بِالْخِيَارِ " .
Ва бизга буни Ибн Абу Умар ривоят қилди, бизга Абдулваҳҳоб Айюбдан шу иснод билан ривоят қилди; фақат у: «Ким қўйдан (сути йиғилганни) сотиб олса, ихтиёрлидир» деди.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ رَافِعٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، حَدَّثَنَا مَعْمَرٌ، عَنْ هَمَّامِ بْنِ مُنَبِّهٍ، قَالَ هَذَا مَا حَدَّثَنَا أَبُو هُرَيْرَةَ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَذَكَرَ أَحَادِيثَ مِنْهَا وَقَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِذَا مَا أَحَدُكُمُ اشْتَرَى لِقْحَةً مُصَرَّاةً أَوْ شَاةً مُصَرَّاةً فَهُوَ بِخَيْرِ النَّظَرَيْنِ بَعْدَ أَنْ يَحْلُبَهَا إِمَّا هِيَ وَإِلاَّ فَلْيَرُدَّهَا وَصَاعًا مِنْ تَمْرٍ " .
Бизга Муҳаммад ибн Рофиъ ривоят қилди, бизга Абдурраззоқ ривоят қилди, бизга Маъмар Ҳаммом ибн Мунаббиҳдан ривоят қилди, у деди: Бу — Абу Ҳурайра бизга Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилган (нарса)дир — сўнг у (бир неча) ҳадис зикр қилди, улардан (бири): Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) деди: «Қачонки сизлардан бирингиз сути йиғилган туя ёки сути йиғилган қўйни сотиб олса, уни соғганидан сўнг икки назардан яхшироқида (ихтиёрлидир): ё уни (ушлаб қолади), акс ҳолда уни ва бир сў хурмони қайтарсин».
حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مَسْلَمَةَ بْنِ قَعْنَبٍ، حَدَّثَنَا دَاوُدُ بْنُ قَيْسٍ، عَنْ مُوسَى بْنِ يَسَارٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنِ اشْتَرَى شَاةً مُصَرَّاةً فَلْيَنْقَلِبْ بِهَا فَلْيَحْلُبْهَا فَإِنْ رَضِيَ حِلاَبَهَا أَمْسَكَهَا وَإِلاَّ رَدَّهَا وَمَعَهَا صَاعٌ مِنْ تَمْرٍ " .
Бизга Абдуллаҳ ибн Маслама ибн Қаънаб ривоят қилди, бизга Довуд ибн Қайс Мусо ибн Ясордан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилди, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) деди: «Ким сути йиғилган (соғилмаган) қўйни сотиб олса, уни (уйига) олиб бориб соғсин: агар унинг сутидан рози бўлса, уни ушлаб қолсин; акс ҳолда, уни ва у билан бирга бир сў хурмони қайтарсин».
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ، - يَعْنِي ابْنَ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْقَارِيَّ - عَنْ سُهَيْلٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنِ ابْتَاعَ شَاةً مُصَرَّاةً فَهُوَ فِيهَا بِالْخِيَارِ ثَلاَثَةَ أَيَّامٍ إِنْ شَاءَ أَمْسَكَهَا وَإِنْ شَاءَ رَدَّهَا وَرَدَّ مَعَهَا صَاعًا مِنْ تَمْرٍ " .
Бизга Қутайба ибн Саид ривоят қилди, бизга Яъқуб — яъни ибн Абдурраҳмон ал-Қорий — Суҳайлдан, у отасидан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) деди: «Ким сути йиғилган қўйни сотиб олса, унинг борасида уч кун ихтиёрлидир: хоҳласа, уни ушлаб қолади; хоҳласа, уни ва у билан бирга бир сў хурмони қайтаради».
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَمْرِو بْنِ جَبَلَةَ بْنِ أَبِي رَوَّادٍ، حَدَّثَنَا أَبُو عَامِرٍ، - يَعْنِي الْعَقَدِيَّ - حَدَّثَنَا قُرَّةُ، عَنْ مُحَمَّدٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنِ اشْتَرَى شَاةً مُصَرَّاةً فَهُوَ بِالْخِيَارِ ثَلاَثَةَ أَيَّامٍ فَإِنْ رَدَّهَا رَدَّ مَعَهَا صَاعًا مِنْ طَعَامٍ لاَ سَمْرَاءَ ".
Бизга Муҳаммад ибн Амр ибн Жабала ибн Абу Раввод ривоят қилди, бизга Абу Омир — яъни ал-Ақадий — ривоят қилди, бизга Қурра Муҳаммаддан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилди; у деди: «Ким сути йиғилган қўйни сотиб олса, уч кун ихтиёрлидир; агар уни қайтарса, у билан бирга бир сў таом (дон) қайтарсин — буғдой эмас».