حَدَّثَنَا هَنَّادُ بْنُ السَّرِيِّ، حَدَّثَنَا ابْنُ الْمُبَارَكِ، عَنْ عِكْرِمَةَ بْنِ عَمَّارٍ، حَدَّثَنِي سِمَاكٌ، الْحَنَفِيُّ قَالَ سَمِعْتُ ابْنَ عَبَّاسٍ، يَقُولُ حَدَّثَنِي عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ، قَالَ لَمَّا كَانَ يَوْمُ بَدْرٍ ح وَحَدَّثَنَا زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ - وَاللَّفْظُ لَهُ - حَدَّثَنَا عُمَرُ بْنُ يُونُسَ الْحَنَفِيُّ حَدَّثَنَا عِكْرِمَةُ بْنُ عَمَّارٍ حَدَّثَنِي أَبُو زُمَيْلٍ - هُوَ سِمَاكٌ الْحَنَفِيُّ - حَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَبَّاسٍ قَالَ حَدَّثَنِي عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ قَالَ لَمَّا كَانَ يَوْمُ بَدْرٍ نَظَرَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِلَى الْمُشْرِكِينَ وَهُمْ أَلْفٌ وَأَصْحَابُهُ ثَلاَثُمِائَةٍ وَتِسْعَةَ عَشَرَ رَجُلاً فَاسْتَقْبَلَ نَبِيُّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الْقِبْلَةَ ثُمَّ مَدَّ يَدَيْهِ فَجَعَلَ يَهْتِفُ بِرَبِّهِ " اللَّهُمَّ أَنْجِزْ لِي مَا وَعَدْتَنِي اللَّهُمَّ آتِ مَا وَعَدْتَنِي اللَّهُمَّ إِنْ تَهْلِكْ هَذِهِ الْعِصَابَةُ مِنْ أَهْلِ الإِسْلاَمِ لاَ تُعْبَدْ فِي الأَرْضِ " . فَمَازَالَ يَهْتِفُ بِرَبِّهِ مَادًّا يَدَيْهِ مُسْتَقْبِلَ الْقِبْلَةِ حَتَّى سَقَطَ رِدَاؤُهُ عَنْ مَنْكِبَيْهِ فَأَتَاهُ أَبُو بَكْرٍ فَأَخَذَ رِدَاءَهُ فَأَلْقَاهُ عَلَى مَنْكِبَيْهِ ثُمَّ الْتَزَمَهُ مِنْ وَرَائِهِ . وَقَالَ يَا نَبِيَّ اللَّهِ كَذَاكَ مُنَاشَدَتُكَ رَبَّكَ فَإِنَّهُ سَيُنْجِزُ لَكَ مَا وَعَدَكَ فَأَنْزَلَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ { إِذْ تَسْتَغِيثُونَ رَبَّكُمْ فَاسْتَجَابَ لَكُمْ أَنِّي مُمِدُّكُمْ بِأَلْفٍ مِنَ الْمَلاَئِكَةِ مُرْدِفِينَ} فَأَمَدَّهُ اللَّهُ بِالْمَلاَئِكَةِ . قَالَ أَبُو زُمَيْلٍ فَحَدَّثَنِي ابْنُ عَبَّاسٍ قَالَ بَيْنَمَا رَجُلٌ مِنَ الْمُسْلِمِينَ يَوْمَئِذٍ يَشْتَدُّ فِي أَثَرِ رَجُلٍ مِنَ الْمُشْرِكِينَ أَمَامَهُ إِذْ سَمِعَ ضَرْبَةً بِالسَّوْطِ فَوْقَهُ وَصَوْتَ الْفَارِسِ يَقُولُ أَقْدِمْ حَيْزُومُ . فَنَظَرَ إِلَى الْمُشْرِكِ أَمَامَهُ فَخَرَّ مُسْتَلْقِيًا فَنَظَرَ إِلَيْهِ فَإِذَا هُوَ قَدْ خُطِمَ أَنْفُهُ وَشُقَّ وَجْهُهُ كَضَرْبَةِ السَّوْطِ فَاخْضَرَّ ذَلِكَ أَجْمَعُ . فَجَاءَ الأَنْصَارِيُّ فَحَدَّثَ بِذَلِكَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " صَدَقْتَ ذَلِكَ مِنْ مَدَدِ السَّمَاءِ الثَّالِثَةِ " . فَقَتَلُوا يَوْمَئِذٍ سَبْعِينَ وَأَسَرُوا سَبْعِينَ . قَالَ أَبُو زُمَيْلٍ قَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ فَلَمَّا أَسَرُوا الأُسَارَى قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لأَبِي بَكْرٍ وَعُمَرَ " مَا تَرَوْنَ فِي هَؤُلاَءِ الأُسَارَى " . فَقَالَ أَبُو بَكْرٍ يَا نَبِيَّ اللَّهِ هُمْ بَنُو الْعَمِّ وَالْعَشِيرَةِ أَرَى أَنْ تَأْخُذَ مِنْهُمْ فِدْيَةً فَتَكُونُ لَنَا قُوَّةً عَلَى الْكُفَّارِ فَعَسَى اللَّهُ أَنْ يَهْدِيَهُمْ لِلإِسْلاَمِ . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَا تَرَى يَا ابْنَ الْخَطَّابِ " . قُلْتُ لاَ وَاللَّهِ يَا رَسُولَ اللَّهِ مَا أَرَى الَّذِي رَأَى أَبُو بَكْرٍ وَلَكِنِّي أَرَى أَنْ تُمَكِّنَّا فَنَضْرِبَ أَعْنَاقَهُمْ فَتُمَكِّنَ عَلِيًّا مِنْ عَقِيلٍ فَيَضْرِبَ عُنُقَهُ وَتُمَكِّنِّي مِنْ فُلاَنٍ - نَسِيبًا لِعُمَرَ - فَأَضْرِبَ عُنُقَهُ فَإِنَّ هَؤُلاَءِ أَئِمَّةُ الْكُفْرِ وَصَنَادِيدُهَا فَهَوِيَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مَا قَالَ أَبُو بَكْرٍ وَلَمْ يَهْوَ مَا قُلْتُ فَلَمَّا كَانَ مِنَ الْغَدِ جِئْتُ فَإِذَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَبُو بَكْرٍ قَاعِدَيْنِ يَبْكِيَانِ قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَخْبِرْنِي مِنْ أَىِّ شَىْءٍ تَبْكِي أَنْتَ وَصَاحِبُكَ فَإِنْ وَجَدْتُ بُكَاءً بَكَيْتُ وَإِنْ لَمْ أَجِدْ بُكَاءً تَبَاكَيْتُ لِبُكَائِكُمَا . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَبْكِي لِلَّذِي عَرَضَ عَلَىَّ أَصْحَابُكَ مِنْ أَخْذِهِمُ الْفِدَاءَ لَقَدْ عُرِضَ عَلَىَّ عَذَابُهُمْ أَدْنَى مِنْ هَذِهِ الشَّجَرَةِ " . شَجَرَةٍ قَرِيبَةٍ مِنْ نَبِيِّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . وَأَنْزَلَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ { مَا كَانَ لِنَبِيٍّ أَنْ يَكُونَ لَهُ أَسْرَى حَتَّى يُثْخِنَ فِي الأَرْضِ} إِلَى قَوْلِهِ { فَكُلُوا مِمَّا غَنِمْتُمْ حَلاَلاً طَيِّبًا} فَأَحَلَّ اللَّهُ الْغَنِيمَةَ لَهُمْ .
Бизга Ҳаннод ибн Сарий ривоят қилди, бизга Ибнул-Муборак Икрима ибн Аммордан ривоят қилди, менга Симок ал-Ҳанафий ривоят қилди, у деди: Мен Ибн Аббосни шундай деганини эшитдим: Менга Умар ибнул-Хаттоб ривоят қилди, у деди: Бадр куни бўлганда... (ҳ) бизга Зуҳайр ибн Ҳарб ҳам — матн уники — ривоят қилди, бизга Умар ибн Юнус ал-Ҳанафий ривоят қилди, бизга Икрима ибн Аммор ривоят қилди, менга Абу Зумайл — у Симок ал-Ҳанафий — ривоят қилди, менга Абдуллаҳ ибн Аббос ривоят қилди, у деди: Менга Умар ибнул-Хаттоб ривоят қилди, у деди: Бадр куни бўлганда, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам мушрикларга қаради — улар минг киши, саҳобалари эса уч юз ўн тўққиз киши эди. Аллаҳнинг Набийси соллаллаҳу алайҳи васаллам қиблага юзланди, сўнг икки қўлини чўзиб, Роббига илтижо қила бошлади: «Эй Аллаҳим, менга ваъда қилганингни амалга ошир. Эй Аллаҳим, менга ваъда қилганингни келтир. Эй Аллаҳим, агар бу ислом аҳлидан бўлган жамоа ҳалок бўлса, ер юзида Сенга ибодат қилинмайди». У қиблага юзланганча икки қўлини чўзиб, Роббига илтижо қилишда давом этди, то ридоси елкаларидан тушиб кетгунича. Шунда Абу Бакр келиб, ридосини олиб, елкаларига ташлади, сўнг орқасидан уни қучоқлаб: «Эй Аллаҳнинг Набийси, Роббингга илтижонг етар. Албатта У сенга ваъда қилганини амалга оширади» деди. Шунда Аллаҳ азза ва жалла: «Ўшанда сизлар Роббингиздан нажот тилаган эдингизлар, У сизларга: «Албатта Мен сизларга кетма-кет келувчи минг малоика билан мадад берувчиман» деб жавоб берди» оятини нозил қилди ва Аллаҳ унга малоикалар билан мадад берди. Абу Зумайл деди: Менга Ибн Аббос ривоят қилди, у деди: Ўша куни мусулмонлардан бир киши олдидаги мушриклардан бир кишининг ортидан шошиб қувиб бораётганида, тўсатдан устидан қамчи зарбасини ва отлиқнинг: «Олдинга юр, эй Ҳайзум!» деганини эшитди. У олдидаги мушрикга қаради, у чалқанча йиқилди. Унга қаради, мана, унинг бурни қамчи зарбаси каби ёрилган ва юзи тилинган, ҳаммаси кўкарган эди. Ансорий келиб, буни Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга айтиб берди. У: «Рост айтдинг, бу учинчи осмоннинг мададидан» деди. Ўша куни эттмиш кишини ўлдирдилар ва етмиш кишини асир олдилар. Абу Зумайл деди: Ибн Аббос деди: Асирларни асир олганларида Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Абу Бакр ва Умарга: «Бу асирлар ҳақида нима дейсизлар?» деди. Абу Бакр: «Эй Аллаҳнинг Набийси, улар амакиваччалар ва қариндошлар. Менимча, улардан фидо олсанг, бу биз учун кофирларга қарши куч бўлар ва шояд Аллаҳ уларни исломга ҳидоят қилар» деди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Сен нима дейсан, эй Ибнул-Хаттоб?» деди. Мен: «Йўқ, Аллаҳга қасам, эй Расулуллаҳ, мен Абу Бакр кўрган нарсани кўрмайман. Балки менимча, бизга уларни имкон берсанг, биз уларнинг бўйинларини урсак. Алийга Ақилни топширсанг, у унинг бўйнини урса, менга фалон — Умарнинг қариндошини топширсанг, мен унинг бўйнини урсам. Чунки булар куфр пешволари ва саркардаларидир» дедим. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Абу Бакр айтганини маъқул кўрди, мен айтганни маъқул кўрмади. Эртаси куни келсам, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ва Абу Бакр ўтириб йиғламоқда эдилар. Мен: «Эй Расулуллаҳ, айтинг-чи, сен ва шеригинг нимадан йиғлаяпсизлар? Агар йиғи топсам, йиғлайман, йиғи топмасам ҳам, сизларнинг йиғингизга тақлид қилиб йиғлаган бўламан» дедим. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Шерикларинг менга таклиф қилган фидо олиш иши учун йиғлаяпман. Менга уларнинг азоби мана бу дарахтдан ҳам яқинроқ кўрсатилди» деди — Аллаҳнинг Набийси соллаллаҳу алайҳи васалламга яқин бир дарахтга ишорат қилиб. Аллаҳ азза ва жалла: «Ҳеч бир Набийга, ер юзида (душманни) енмагунча, асирлар бўлиши тўғри келмайди...» дан то «Бас, ғанимат олган нарсаларингиздан ҳалол ва пок ҳолда енглар» деган сўзигача бўлган оятни нозил қилди ва Аллаҳ уларга ғаниматни ҳалол қилди.