حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا عَفَّانُ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم شَاوَرَ حِينَ بَلَغَهُ إِقْبَالُ أَبِي سُفْيَانَ قَالَ فَتَكَلَّمَ أَبُو بَكْرٍ فَأَعْرَضَ عَنْهُ ثُمَّ تَكَلَّمَ عُمَرُ فَأَعْرَضَ عَنْهُ فَقَامَ سَعْدُ بْنُ عُبَادَةَ فَقَالَ إِيَّانَا تُرِيدُ يَا رَسُولَ اللَّهِ وَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ لَوْ أَمَرْتَنَا أَنْ نُخِيضَهَا الْبَحْرَ لأَخَضْنَاهَا وَلَوْ أَمَرْتَنَا أَنْ نَضْرِبَ أَكْبَادَهَا إِلَى بَرْكِ الْغِمَادِ لَفَعَلْنَا - قَالَ - فَنَدَبَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم النَّاسَ فَانْطَلَقُوا حَتَّى نَزَلُوا بَدْرًا وَوَرَدَتْ عَلَيْهِمْ رَوَايَا قُرَيْشٍ وَفِيهِمْ غُلاَمٌ أَسْوَدُ لِبَنِي الْحَجَّاجِ فَأَخَذُوهُ فَكَانَ أَصْحَابُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَسْأَلُونَهُ عَنْ أَبِي سُفْيَانَ وَأَصْحَابِهِ . فَيَقُولُ مَا لِي عِلْمٌ بِأَبِي سُفْيَانَ وَلَكِنْ هَذَا أَبُو جَهْلٍ وَعُتْبَةُ وَشَيْبَةُ وَأُمَيَّةُ بْنُ خَلَفٍ . فَإِذَا قَالَ ذَلِكَ ضَرَبُوهُ فَقَالَ نَعَمْ أَنَا أُخْبِرُكُمْ هَذَا أَبُو سُفْيَانَ . فَإِذَا تَرَكُوهُ فَسَأَلُوهُ فَقَالَ مَا لِي بِأَبِي سُفْيَانَ عِلْمٌ وَلَكِنْ هَذَا أَبُو جَهْلٍ وَعُتْبَةُ وَأُمَيَّةُ بْنُ خَلَفٍ فِي النَّاسِ . فَإِذَا قَالَ هَذَا أَيْضًا ضَرَبُوهُ وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَائِمٌ يُصَلِّي فَلَمَّا رَأَى ذَلِكَ انْصَرَفَ قَالَ " وَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ لَتَضْرِبُوهُ إِذَا صَدَقَكُمْ وَتَتْرُكُوهُ إِذَا كَذَبَكُمْ " . قَالَ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " هَذَا مَصْرَعُ فُلاَنٍ " . قَالَ وَيَضَعُ يَدَهُ عَلَى الأَرْضِ هَا هُنَا وَهَا هُنَا قَالَ فَمَا مَاطَ أَحَدُهُمْ عَنْ مَوْضِعِ يَدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Аффон ривоят қилди, бизга Ҳаммод ибн Салама Собитдан, у Анасдан ривоят қилдики: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга Абу Суфённинг (карвон билан) келаётгани етганда, у маслаҳат сўради. Абу Бакр гапирди, у ундан юз ўгирди. Сўнг Умар гапирди, у ундан ҳам юз ўгирди. Сўнг Саъд ибн Убода туриб: ‹Бизни назарда тутяпсизми, эй Расулуллаҳ? Жоним қўлида бўлган Зотга қасамки, агар бизга уни денгизга киритишни буюрсангиз, киритамиз. Агар бизга кўкракларини Бирк ал-Ғимодга қадар ҳайдашни буюрсангиз, қиламиз› деди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам одамларни (юришга) чақирди, улар йўлга чиқиб, Бадрга тушдилар. Уларнинг олдига Қурайш сувчилари келди, улар ичида Бани Ҳажжожга тегишли қора ғулом бор эди. Уни тутиб олдилар. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг саҳобалари ундан Абу Суфён ва шериклари ҳақида сўрардилар. У: ‹Менда Абу Суфён ҳақида маълумот йўқ, лекин мана бу — Абу Жаҳл, Утба, Шайба ва Умайя ибн Халаф (бор)› дерди. Буни айтганда уни урардилар. Шунда у: ‹Ҳа, сизларга айтаман: мана бу Абу Суфён› дерди. Уни қўйиб сўраганларида эса: ‹Менда Абу Суфён ҳақида маълумот йўқ, лекин мана бу одамлар ичида Абу Жаҳл, Утба ва Умайя ибн Халаф (бор)› дерди. Буни айтганда ҳам уни урардилар. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам эса туриб намоз ўқиётган эди. Буни кўрганида (намоздан) бурилиб: ‹Жоним қўлида бўлган Зотга қасамки, у сизларга рост айтса урасизлар, ёлғон айтса қўйиб юборасизлар› деди». (Анас) деди: «Сўнг Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: ‹Бу фалончининг ҳалок бўладиган жойи› дерди ва қўлини ерга мана бу ерга, мана бу ерга қўярди. Улардан бирортаси Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам қўли қўйган жойдан у ёқ-бу ёққа силжимади (ўша жойда ҳалок бўлди)».