Ов ғойиб бўлиб, кейин топилса

Ov va taom · 3 ҳадис

باب إِذَا غَابَ عَنْهُ الصَّيْدُ ثُمَّ وَجَدَهُ ‏‏

4985-ҳадисXalqaro 1931

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مِهْرَانَ الرَّازِيُّ، حَدَّثَنَا أَبُو عَبْدِ اللَّهِ، حَمَّادُ بْنُ خَالِدٍ الْخَيَّاطُ عَنْ مُعَاوِيَةَ بْنِ صَالِحٍ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي ثَعْلَبَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ إِذَا رَمَيْتَ بِسَهْمِكَ فَغَابَ عَنْكَ فَأَدْرَكْتَهُ فَكُلْهُ مَا لَمْ يُنْتِنْ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Миҳрон ар-Розий ривоят қилди, бизга Абу Абдуллаҳ Ҳаммод ибн Холид ал-Хайёт Муовия ибн Солиҳдан, у Абдурраҳмон ибн Жубайрдан, у отасидан, у Абу Саълабадан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилди. У деди: «Ўқинг билан отиб, (ов) сендан ғойиб бўлса, сўнг уни топсанг, сасиб қолмаган экан, уни е.»

4986-ҳадисXalqaro 1931

وَحَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ أَحْمَدَ بْنِ أَبِي خَلَفٍ، حَدَّثَنَا مَعْنُ بْنُ عِيسَى، حَدَّثَنِي مُعَاوِيَةُ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ جُبَيْرِ بْنِ نُفَيْرٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي ثَعْلَبَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي الَّذِي يُدْرِكُ صَيْدَهُ بَعْدَ ثَلاَثٍ ‏ "‏ فَكُلْهُ مَا لَمْ يُنْتِنْ ‏"‏ ‏.‏

Ва менга Муҳаммад ибн Аҳмад ибн Абу Халаф ривоят қилди, бизга Маън ибн Исо ривоят қилди, менга Муовия Абдурраҳмон ибн Жубайр ибн Нуфайрдан, у отасидан, у Абу Саълабадан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан, ўз овини уч кундан кейин топадиган киши ҳақида ривоят қилди: «Уни е, сасиб қолмаган экан.»

4987-ҳадисXalqaro 1931

وَحَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ حَاتِمٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ مَهْدِيٍّ، عَنْ مُعَاوِيَةَ بْنِ صَالِحٍ، عَنِ الْعَلاَءِ، عَنْ مَكْحُولٍ، عَنْ أَبِي ثَعْلَبَةَ الْخُشَنِيِّ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم حَدِيثَهُ فِي الصَّيْدِ ثُمَّ قَالَ ابْنُ حَاتِمٍ حَدَّثَنَا ابْنُ مَهْدِيٍّ عَنْ مُعَاوِيَةَ عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ جُبَيْرٍ وَأَبِي الزَّاهِرِيَّةِ عَنْ جُبَيْرِ بْنِ نُفَيْرٍ عَنْ أَبِي ثَعْلَبَةَ الْخُشَنِيِّ ‏.‏ بِمِثْلِ حَدِيثِ الْعَلاَءِ غَيْرَ أَنَّهُ لَمْ يَذْكُرْ نُتُونَتَهُ وَقَالَ فِي الْكَلْبِ ‏ "‏ كُلْهُ بَعْدَ ثَلاَثٍ إِلاَّ أَنْ يُنْتِنَ فَدَعْهُ ‏"‏ ‏.‏

Ва менга Муҳаммад ибн Ҳотим ривоят қилди, бизга Абдурраҳмон ибн Маҳдий Муовия ибн Солиҳдан, у ал-Алодан, у Макҳулдан, у Абу Саълаба ал-Хушанийдан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ов ҳақидаги ҳадисини ривоят қилди. Сўнг ибн Ҳотим деди: Бизга ибн Маҳдий Муовиядан, у Абдурраҳмон ибн Жубайр ва Абуз-Зоҳириядан, улар Жубайр ибн Нуфайрдан, у Абу Саълаба ал-Хушанийдан ал-Ало ҳадисига ўхшаш ривоят қилди; фақат у унинг сасиб қолишини зикр қилмади ва ит ҳақида: «Уни уч кундан кейин е, фақат сасиб қолса, уни ташлаб қўй» деди.