لَآ أُقْسِمُ بِيَوْمِ ٱلْقِيَـٰمَةِ
Қиёмат куни билан қасам.
لَآ أُقْسِمُ بِيَوْمِ ٱلْقِيَـٰمَةِ
Қиёмат куни билан қасам.
وَلَآ أُقْسِمُ بِٱلنَّفْسِ ٱللَّوَّامَةِ
Ва маломатчи нафс билан қасам.
أَيَحْسَبُ ٱلْإِنسَـٰنُ أَلَّن نَّجْمَعَ عِظَامَهُۥ
Инсон Бизни, унинг суякларини жамлай олмас, деб ўйларми?
بَلَىٰ قَـٰدِرِينَ عَلَىٰٓ أَن نُّسَوِّىَ بَنَانَهُۥ
Ҳа, Биз унинг бармоқ учларини ҳам асл ҳолига келтиришга қодирмиз.
بَلْ يُرِيدُ ٱلْإِنسَـٰنُ لِيَفْجُرَ أَمَامَهُۥ
Балки инсон келажакда фисқу фужур қилишни хоҳлайдир.
يَسْــَٔلُ أَيَّانَ يَوْمُ ٱلْقِيَـٰمَةِ
У: «Қиёмат куни қачон?» деб сўрайдир.
فَإِذَا بَرِقَ ٱلْبَصَرُ
Қачонки кўз даҳшатда лол қолса.
وَخَسَفَ ٱلْقَمَرُ
Ва ой тутилса.
وَجُمِعَ ٱلشَّمْسُ وَٱلْقَمَرُ
Ва қуёш билан ой жамланса.
يَقُولُ ٱلْإِنسَـٰنُ يَوْمَئِذٍ أَيْنَ ٱلْمَفَرُّ
Ўшал кунда инсон, қочар жой қайда? деб қолар.
كَلَّا لَا وَزَرَ
Йўқ! Қочадиган жой йўқ!
إِلَىٰ رَبِّكَ يَوْمَئِذٍ ٱلْمُسْتَقَرُّ
У кунда истиқрор фақат Раббинг ҳузурида бўлар.
يُنَبَّؤُاْ ٱلْإِنسَـٰنُ يَوْمَئِذِۭ بِمَا قَدَّمَ وَأَخَّرَ
У кунда инсонга аввалу охир қилганининг хабари берилар.
بَلِ ٱلْإِنسَـٰنُ عَلَىٰ نَفْسِهِۦ بَصِيرَةٌ
Ҳа, инсон ўз нафсига қарши ўзи шоҳиддир.
وَلَوْ أَلْقَىٰ مَعَاذِيرَهُۥ
Гарчи узр-маъзурларини тўкиб соладир.
لَا تُحَرِّكْ بِهِۦ لِسَانَكَ لِتَعْجَلَ بِهِۦٓ
Сен шошилиб, у билан, тилингни қимирлатма.
إِنَّ عَلَيْنَا جَمْعَهُۥ وَقُرْءَانَهُۥ
Албатта, уни жамлаш ва ўқиб бериш Бизнинг зиммамиздадир.
فَإِذَا قَرَأْنَـٰهُ فَٱتَّبِعْ قُرْءَانَهُۥ
Бас, Биз уни ўқисак, қироатига эргаш.
ثُمَّ إِنَّ عَلَيْنَا بَيَانَهُۥ
Сўнгра уни баён қилиб бериш ҳам Бизнинг зиммамиздадир.
كَلَّا بَلْ تُحِبُّونَ ٱلْعَاجِلَةَ
Йўқ! Балки сизлар шошар дунёни яхши кўрасизлар.