كَلَّآ إِذَا دُكَّتِ ٱلْأَرْضُ دَكًّا دَكًّا
Йўқ! Вақтики, ер зилзилага тушиб парча-парча бўлиб кетса.
كَلَّآ إِذَا دُكَّتِ ٱلْأَرْضُ دَكًّا دَكًّا
Йўқ! Вақтики, ер зилзилага тушиб парча-парча бўлиб кетса.
وَجَآءَ رَبُّكَ وَٱلْمَلَكُ صَفًّا صَفًّا
Ва Раббинг ва малоикалар саф-саф бўлиб келса.
وَجِاْىٓءَ يَوْمَئِذِۭ بِجَهَنَّمَۚ يَوْمَئِذٍ يَتَذَكَّرُ ٱلْإِنسَـٰنُ وَأَنَّىٰ لَهُ ٱلذِّكْرَىٰ
Ва ўша кунда жаҳаннамни келтирилса, ўша кунда инсон эслайдир. Лекин бу эслашдан энди не фойда?!
يَقُولُ يَـٰلَيْتَنِى قَدَّمْتُ لِحَيَاتِى
У, афсуски, ҳаётимга ҳам бирор нарса тақдим қилсам бўлар экан, дейдир.
فَيَوْمَئِذٍ لَّا يُعَذِّبُ عَذَابَهُۥٓ أَحَدٌ
Бас, ўша кунда Аллаҳнинг азобига ўхшаш азобла ҳеч ким азобламас.
وَلَا يُوثِقُ وَثَاقَهُۥٓ أَحَدٌ
Ва Унинг боғлашига ўхшаш ҳеч ким боғламас.
يَـٰٓأَيَّتُهَا ٱلنَّفْسُ ٱلْمُطْمَئِنَّةُ
Эй хотиржам нафс!
ٱرْجِعِىٓ إِلَىٰ رَبِّكِ رَاضِيَةً مَّرْضِيَّةً
Раббингга сен Ундан, У сендан рози бўлган ҳолингда қайт!
فَٱدْخُلِى فِى عِبَـٰدِى
Бас, бандаларим ичига киргин!
وَٱدْخُلِى جَنَّتِى
Ва жаннатимга киргин!