حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ كَثِيرٍ، أَخْبَرَنَا إِسْرَائِيلُ، حَدَّثَنَا سِمَاكٌ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، فِي قَوْلِهِ { وَإِنَّ الشَّيَاطِينَ لَيُوحُونَ إِلَى أَوْلِيَائِهِمْ } يَقُولُونَ مَا ذَبَحَ اللَّهُ فَلاَ تَأْكُلُوا وَمَا ذَبَحْتُمْ أَنْتُمْ فَكُلُوا فَأَنْزَلَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ { وَلاَ تَأْكُلُوا مِمَّا لَمْ يُذْكَرِ اسْمُ اللَّهِ عَلَيْهِ } .
Бизга Муҳаммад ибн Касир ривоят қилди, бизга Исроил хабар берди, бизга Симок ривоят қилди, Икримадан, у Ибн Аббосдан, Аллаҳнинг «Албатта шайтонлар ўз дўстларига ваҳий қиладилар» деган сўзи ҳақида ривоят қилди: Улар: Аллаҳнинг сўйгани - уни еманглар, ўзларингиз сўйган нарсани эса енглар, дейишар эди. Шунда Аллаҳ азза ва жалла «Аллаҳ номи зикр қилинмаган нарсадан еманг» деган оятни нозил қилди.