حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يُوسُفَ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، قَالَ حَدَّثَنِي سَعِيدُ بْنُ أَبِي سَعِيدٍ، سَمِعَ أَبَا هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ بَعَثَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم خَيْلاً قِبَلَ نَجْدٍ، فَجَاءَتْ بِرَجُلٍ مِنْ بَنِي حَنِيفَةَ يُقَالُ لَهُ ثُمَامَةُ بْنُ أُثَالٍ فَرَبَطُوهُ بِسَارِيَةٍ مِنْ سَوَارِي الْمَسْجِدِ.
Бизга Абдуллаҳ ибн Юсуф ривоят қилди, бизга Лайс ривоят қилди, у деди: Менга Саид ибн Абу Саид ривоят қилди, у Абу Ҳурайрани (розияллаҳу анҳу) эшитди, у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Нажд томонга отлиқлар юборди. Улар Бану Ҳанифадан Сумома ибн Усол деган бир кишини олиб келдилар ва уни масжид устунларидан бирига боғладилар.