حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ يَزِيدَ اللَّيْثِيِّ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ نَهَى النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم عَنْ لِبْسَتَيْنِ، وَعَنْ بَيْعَتَيْنِ اشْتِمَالِ الصَّمَّاءِ، وَالاِحْتِبَاءِ فِي ثَوْبٍ وَاحِدٍ، لَيْسَ عَلَى فَرْجِ الإِنْسَانِ مِنْهُ شَىْءٌ، وَالْمُلاَمَسَةِ، وَالْمُنَابَذَةِ. تَابَعَهُ مَعْمَرٌ وَمُحَمَّدُ بْنُ أَبِي حَفْصَةَ وَعَبْدُ اللَّهِ بْنُ بُدَيْلٍ عَنِ الزُّهْرِيِّ.
Али ибн Абдуллаҳ, Суфёндан, у Зуҳрийдан, у Ато ибн Язид Лайсийдан, у Абу Саид Худрийдан (розияллаҳу анҳу) ривоят қилади: У: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам икки (хил) кийинишдан ва икки (хил) савдодан қайтардилар: саммо (бир матода бутун танани ўраш)ни, ва бир кийимда — инсоннинг аврати (фаржи) устида ундан ҳеч нарса бўлмаган ҳолда — иҳтибо қилишни; ва муломаса ҳамда мунобазани, деди. Буни Маъмар, Муҳаммад ибн Абу Ҳафса ва Абдуллаҳ ибн Будайл Зуҳрийдан мутобаъа қилдилар.