حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ، - يَعْنِي الدَّرَاوَرْدِيَّ - عَنِ الْعَلاَءِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم كُلُّ هَؤُلاَءِ بِمِثْلِ حَدِيثِ الزُّهْرِيِّ غَيْرَ أَنَّ الْعَلاَءَ وَصَفْوَانَ بْنَ سُلَيْمٍ لَيْسَ فِي حَدِيثِهِمَا " يَرْفَعُ النَّاسُ إِلَيْهِ فِيهَا أَبْصَارَهُمْ " . وَفِي حَدِيثِ هَمَّامٍ " يَرْفَعُ إِلَيْهِ الْمُؤْمِنُونَ أَعْيُنَهُمْ فِيهَا وَهُوَ حِينَ يَنْتَهِبُهَا مُؤْمِنٌ " . وَزَادَ " وَلاَ يَغُلُّ أَحَدُكُمْ حِينَ يَغُلُّ وَهُوَ مُؤْمِنٌ فَإِيَّاكُمْ إِيَّاكُمْ " .
Абу Ҳурайра Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилди) — буларнинг ҳаммаси Зуҳрий ҳадиси каби; фақат Ала ва Сафвон ибн Сулаймнинг ҳадисида: "одамлар унга кўзларини тикадиган" (сўзи) йўқ. Ҳаммом ҳадисида: "мўминлар унга кўзларини тикадиган, ва у уни талон-торож қилаётган пайтида мўмин(комил ҳолатда) эмас" (дейилди). Ва қўшди: "Бирингиз хиёнат (ғулул) қилаётган пайтида — хиёнат қилса — мўмин эмас; бас, эҳтиёт бўлинглар, эҳтиёт бўлинглар!"