حَدَّثَنِي زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، - رضى الله عنه - رِوَايَةً قَالَ " إِذَا أَصْبَحَ أَحَدُكُمْ يَوْمًا صَائِمًا فَلاَ يَرْفُثْ وَلاَ يَجْهَلْ فَإِنِ امْرُؤٌ شَاتَمَهُ أَوْ قَاتَلَهُ فَلْيَقُلْ إِنِّي صَائِمٌ إِنِّي صَائِمٌ " .
Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу) (ривоят қилди)ки: У: «Бировингиз бир кун рўзадор ҳолда тонгга кирса, беҳаё (сўз/иш) қилмасин ва жоҳиллик (қўполлик) қилмасин; бас агар бир киши унга сўкиб (ҳақорат қилиб) ёки уришиб келса, ‹Мен рўзадор(ман), мен рўзадор(ман)› десин» деди.