حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، وَيَحْيَى بْنُ أَيُّوبَ، وَقُتَيْبَةُ، وَابْنُ، حُجْرٍ قَالَ يَحْيَى بْنُ يَحْيَى أَخْبَرَنَا وَقَالَ الآخَرُونَ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ جَعْفَرٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ دِينَارٍ، أَنَّهُ سَمِعَ ابْنَ، عُمَرَ يَقُولُ ذَكَرَ رَجُلٌ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ يُخْدَعُ فِي الْبُيُوعِ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ بَايَعْتَ فَقُلْ لاَ خِلاَبَةَ " . فَكَانَ إِذَا بَايَعَ يَقُولُ لاَ خِيَابَةَ.
Бизга Яҳё ибн Яҳё, Яҳё ибн Айюб, Қутайба ва Ибн Ҳужр ривоят қилди; Яҳё ибн Яҳё: хабар берди, деди, бошқалари: ривоят қилди, деди — бизга Исмоил ибн Жаъфар Абдуллаҳ ибн Динордан ривоят қилдики, у Ибн Умарни шундай деяётганини эшитди: Бир киши Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га ўзининг савдоларда алданаётганини айтди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким билан савдо қилса: ‹Алдаш йўқ (шартим)› деб айт» деди. Шундан сўнг у савдо қилса: «Алдаш йўқ» деб айтар эди.