حَدَّثَنَا عَمْرٌو النَّاقِدُ، وَزُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، وَابْنُ أَبِي عُمَرَ، جَمِيعًا عَنْ سُفْيَانَ، - وَاللَّفْظُ لِعَمْرٍو - حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لِلَّهِ تِسْعَةٌ وَتِسْعُونَ اسْمًا مَنْ حَفِظَهَا دَخَلَ الْجَنَّةَ وَإِنَّ اللَّهَ وِتْرٌ يُحِبُّ الْوِتْرَ " . وَفِي رِوَايَةِ ابْنِ أَبِي عُمَرَ " مَنْ أَحْصَاهَا " .
Бизга Амр ан-Ноқид, Зуҳайр ибн Ҳарб ва ибн Абу Умар — барчаси Суфёндан, лафз Амрники — ривоят қилди: бизга Суфён ибн Уяйна Абуз-Зиноддан, у ал-Аъраждан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилди. У деди: «Аллаҳнинг тўқсон тўққизта исми бордир, ким уларни ёдласа (сақласа) Жаннатга киради. Албатта Аллаҳ тоқ(дир), тоқни яхши кўради». Ибн Абу Умарнинг ривоятида «ким уларни санаб (иҳсо қилиб) чиқса» (деб келди).