أَخْبَرَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، قَالَ حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، ح وَأَنْبَأَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، - وَاللَّفْظُ لَهُ - عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ هِلاَلِ بْنِ يِسَافٍ، عَنْ أَبِي يَحْيَى، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو، قَالَ رَأَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَوْمًا يَتَوَضَّئُونَ فَرَأَى أَعْقَابَهُمْ تَلُوحُ فَقَالَ " وَيْلٌ لِلأَعْقَابِ مِنَ النَّارِ أَسْبِغُوا الْوُضُوءَ " .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон хабар бериб деди: бизга Вакииъ ривоят қилди, бизга Суфён ривоят қилди; (бошқа санад билан ҳам) бизга Амр ибн Алий хабар бериб деди: бизга Абдурраҳмон ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди — лафз унга тегишли — у Мансурдан, у Ҳилол ибн Ясофдан, у Абу Яҳёдан, у Абдуллаҳ ибн Амрдан (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) таҳорат олаётган бир қавмни кўрдилар ва уларнинг (ювилмаган, қуруқ қолган) тўпиқлари ялтираб турганини кўриб: «Тўпиқлар учун дўзахдан вой бўлсин! Таҳоратни мукаммал қилинглар,» дедилар.