أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عُثْمَانَ بْنِ أَبِي سُلَيْمَانَ، عَنْ عَامِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الزُّبَيْرِ، عَنْ عَمْرِو بْنِ سُلَيْمٍ، عَنْ أَبِي قَتَادَةَ، قَالَ رَأَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يَؤُمُّ النَّاسَ وَهُوَ حَامِلٌ أُمَامَةَ بِنْتَ أَبِي الْعَاصِ عَلَى عَاتِقِهِ فَإِذَا رَكَعَ وَضَعَهَا فَإِذَا فَرَغَ مِنْ سُجُودِهِ أَعَادَهَا .
Бизга Қутайба хабар бериб, деди: бизга Суфён ривоят қилди, у Усмон ибн Абу Сулаймондан, у Омир ибн Абдуллаҳ ибн аз-Зубайрдан, у Амр ибн Сулаймдан, у Абу Қатодадан (ривоят қилдики), у деди: «Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни одамларга имом бўлиб турганини кўрдим, у Умома бинти Абул-Осни елкасида кўтариб турарди. Рукуъ қилганда уни қўйиб қўяр, саждадан чиққанда эса яна кўтариб оларди.»