أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَاصِمِ بْنِ كُلَيْبٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ وَائِلِ بْنِ حُجْرٍ، قَالَ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَرْفَعُ يَدَيْهِ إِذَا افْتَتَحَ الصَّلاَةَ وَإِذَا رَكَعَ وَإِذَا رَفَعَ رَأْسَهُ مِنَ الرُّكُوعِ وَإِذَا جَلَسَ أَضْجَعَ الْيُسْرَى وَنَصَبَ الْيُمْنَى وَوَضَعَ يَدَهُ الْيُسْرَى عَلَى فَخِذِهِ الْيُسْرَى وَيَدَهُ الْيُمْنَى عَلَى فَخِذِهِ الْيُمْنَى وَعَقَدَ ثِنْتَيْنِ الْوُسْطَى وَالإِبْهَامَ وَأَشَارَ .
Бизга Қутайба хабар бериб, деди: бизга Суфён, Осим ибн Кулайбдан, у отасидан, у Воил ибн Ҳужрдан (ривоят қилди), у деди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни намозни бошлаганларида, руку қилганларида ва рукудан бошларини кўтарганларида қўлларини кўтараётганларини кўрдим. Ўтирганларида эса чап (оёғи)ни ётқизиб, ўнг (оёғи)ни тик қўяр, чап қўлларини чап сонларига, ўнг қўлларини ўнг сонларига қўяр, иккитасини — ўрта бармоқ ва бош бармоқни — ҳалқалаштирар (боғлар) ва (кўрсаткич бармоқ билан) ишора қилар эдилар.