أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، وَعَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ سَلاَّمٍ، قَالاَ حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ الأَزْرَقُ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ، عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ نَهَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنِ الشِّغَارِ . قَالَ عُبَيْدُ اللَّهِ وَالشِّغَارُ كَانَ الرَّجُلُ يُزَوِّجُ ابْنَتَهُ عَلَى أَنْ يُزَوِّجَهُ أُخْتَهُ .
Бизга Муҳаммад ибн Иброҳим ва Абдурраҳмон ибн Муҳаммад ибн Саллом хабар бериб, иккаласи деди: бизга Ишоқ ал-Азрақ ривоят қилди, у Убайдуллаҳдан, у Абуз-Зиноддан, у ал-Аъраждан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилди), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) шиғордан қайтардилар.» Убайдуллаҳ деди: шиғор — киши ўз қизини, (бошқаси) унга синглисини (хотинликка) бериши шарти билан (хотинликка) беришидир.