حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ خَشْرَمٍ، حَدَّثَنَا عِيسَى بْنُ يُونُسَ، عَنْ رِشْدِينَ بْنِ كُرَيْبٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ إِذَا شَرِبَ تَنَفَّسَ مَرَّتَيْنِ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ رِشْدِينَ بْنِ كُرَيْبٍ . قَالَ وَسَأَلْتُ أَبَا مُحَمَّدٍ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عَبْدِ الرَّحْمَنِ عَنْ رِشْدِينَ بْنِ كُرَيْبٍ قُلْتُ هُوَ أَقْوَى أَوْ مُحَمَّدُ بْنُ كُرَيْبٍ فَقَالَ مَا أَقْرَبَهُمَا وَرِشْدِينُ بْنُ كُرَيْبٍ أَرْجَحُهُمَا عِنْدِي . قَالَ وَسَأَلْتُ مُحَمَّدَ بْنَ إِسْمَاعِيلَ عَنْ هَذَا فَقَالَ مُحَمَّدُ بْنُ كُرَيْبٍ أَرْجَحُ مِنْ رِشْدِينَ بْنِ كُرَيْبٍ . وَالْقَوْلُ عِنْدِي مَا قَالَ أَبُو مُحَمَّدٍ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ رِشْدِينُ بْنُ كُرَيْبٍ أَرْجَحُ وَأَكْبَرُ وَقَدْ أَدْرَكَ ابْنَ عَبَّاسٍ وَرَآهُ وَهُمَا أَخَوَانِ وَعِنْدَهُمَا مَنَاكِيرُ .
Бизга Алий ибн Хашрам ривоят қилди, у деди: бизга Исо ибн Юнус ривоят қилди, Ришдин ибн Курайбдан, у отасидан, у Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ичганларида икки марта нафас олар эдилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир, биз уни фақат Ришдин ибн Курайбнинг ҳадиси орқалигина биламиз. У деди: Мен Абу Муҳаммад Абдуллаҳ ибн Абдурраҳмондан Ришдин ибн Курайбнинг ҳақида сўраб: «У кучлироқми ёки Муҳаммад ибн Курайбми?» дедим. У: «Иккаласи ҳам бир-бирига яқин, бироқ менимча Ришдин ибн Курайб улардан афзалроқдир,» деди. У деди: Мен буни Муҳаммад ибн Исмоилдан сўрадим, у: «Муҳаммад ибн Курайб Ришдин ибн Курайбдан афзалроқдир,» деди. Менимча эса тўғри сўз Абу Муҳаммад Абдуллаҳ ибн Абдурраҳмон айтган сўздир: Ришдин ибн Курайб афзалроқ ва каттароқдир, у Ибн Аббосга етишган ва уни кўрган, улар икки ака-ука эдилар ва иккаласининг (ривоятларида) мункар (ривоятлар) бор.