حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ مُوسَى الأَنْصَارِيُّ، حَدَّثَنَا مَعْنُ بْنُ عِيسَى الْقَزَّازُ، حَدَّثَنَا مَالِكُ بْنُ أَنَسٍ، ح وَحَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ سُهَيْلِ بْنِ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِذَا تَوَضَّأَ الْعَبْدُ الْمُسْلِمُ أَوِ الْمُؤْمِنُ فَغَسَلَ وَجْهَهُ خَرَجَتْ مِنْ وَجْهِهِ كُلُّ خَطِيئَةٍ نَظَرَ إِلَيْهَا بِعَيْنَيْهِ مَعَ الْمَاءِ أَوْ مَعَ آخِرِ قَطْرِ الْمَاءِ أَوْ نَحْوِ هَذَا وَإِذَا غَسَلَ يَدَيْهِ خَرَجَتْ مِنْ يَدَيْهِ كُلُّ خَطِيئَةٍ بَطَشَتْهَا يَدَاهُ مَعَ الْمَاءِ أَوْ مَعَ آخِرِ قَطْرِ الْمَاءِ حَتَّى يَخْرُجَ نَقِيًّا مِنَ الذُّنُوبِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ وَهُوَ حَدِيثُ مَالِكٍ عَنْ سُهَيْلٍ عَنْ أَبِيهِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ . وَأَبُو صَالِحٍ وَالِدُ سُهَيْلٍ هُوَ أَبُو صَالِحٍ السَّمَّانُ وَاسْمُهُ ذَكْوَانُ . وَأَبُو هُرَيْرَةَ اخْتُلِفَ فِي اسْمِهِ فَقَالُوا عَبْدُ شَمْسٍ وَقَالُوا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَمْرٍو وَهَكَذَا قَالَ مُحَمَّدُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ وَهُوَ الأَصَحُّ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَفِي الْبَابِ عَنْ عُثْمَانَ بْنِ عَفَّانَ وَثَوْبَانَ وَالصُّنَابِحِيِّ وَعَمْرِو بْنِ عَبَسَةَ وَسَلْمَانَ وَعَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو . وَالصُّنَابِحِيُّ الَّذِي رَوَى عَنْ أَبِي بَكْرٍ الصِّدِّيقِ لَيْسَ لَهُ سَمَاعٌ مِنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَاسْمُهُ عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ عُسَيْلَةَ وَيُكْنَى أَبَا عَبْدِ اللَّهِ رَحَلَ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقُبِضَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم وَهُوَ فِي الطَّرِيقِ وَقَدْ رَوَى عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَحَادِيثَ . وَالصُّنَابِحُ بْنُ الأَعْسَرِ الأَحْمَسِيُّ صَاحِبُ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم يُقَالُ لَهُ الصُّنَابِحِيُّ أَيْضًا وَإِنَّمَا حَدِيثُهُ قَالَ سَمِعْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " إِنِّي مُكَاثِرٌ بِكُمُ الأُمَمَ فَلاَ تَقْتَتِلُنَّ بَعْدِي " .
Бизга Ишоқ ибн Мусо ал-Ансорий ривоят қилди, у деди: бизга Маън ибн Исо ал-Қаззоз ривоят қилди, у деди: бизга Молик ибн Анас ривоят қилди; (бошқа санад билан) бизга Қутайба, Моликдан, у Суҳайл ибн Абу Солиҳдан, у отасидан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Банда — мусулмон ёки мўмин — таҳорат қилиб юзини ювса, кўзлари билан қараган ҳар бир гуноҳ сув билан ёки сувнинг охирги томчиси билан юзидан чиқиб кетади — ёки шунга ўхшаш (сўз айтдилар). Икки қўлини ювса, қўллари билан тутган ҳар бир гуноҳ сув билан ёки сувнинг охирги томчиси билан қўлларидан чиқиб кетади, токи у гуноҳлардан пок бўлиб чиққунига қадар,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир, у Моликнинг Суҳайлдан, у отасидан, у Абу Ҳурайрадан (қилган ривоятидир). Суҳайлнинг отаси Абу Солиҳ — у Абу Солиҳ ас-Саммон бўлиб, исми Заквондир. Абу Ҳурайранинг исмида ихтилоф қилиниб, баъзилар Абду Шамс, баъзилар Абдуллаҳ ибн Амр дедилар. Муҳаммад ибн Исмоил (Бухорий) ҳам шундай деди, ва бу энг саҳиҳдир. Абу Исо деди: бу бобда Усмон ибн Аффон, Савбон, ас-Сунобиҳий, Амр ибн Абаса, Салмон ва Абдуллаҳ ибн Амрдан ҳам (ривоятлар) бор. Абу Бакр ас-Сиддиқдан ривоят қилган ас-Сунобиҳий эса Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан эшитмаган; унинг исми Абдурраҳмон ибн Усайла бўлиб, Абу Абдуллаҳ деб куняланади. У Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига (бориш учун) йўлга чиққан эди, бироқ у йўлда экан Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) вафот этдилар. У Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (бошқа орқали) ҳадислар ривоят қилган. Ас-Сунобиҳ ибн ал-Аъсар ал-Аҳмасий эса Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг саҳобаларидан бўлиб, унга ҳам ас-Сунобиҳий дейилади; унинг ҳадиси шуки, у деди: мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг: «Мен сизлар билан (қиёматда бошқа) умматлардан кўп бўлишни истайман, мендан кейин бир-бирингизни ўлдирманглар,» деганларини эшитдим.