حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " مَا حَقُّ امْرِئٍ مُسْلِمٍ يَبِيتُ لَيْلَتَيْنِ وَلَهُ مَا يُوصِي فِيهِ إِلاَّ وَوَصِيَّتُهُ مَكْتُوبَةٌ عِنْدَهُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَقَدْ رُوِيَ عَنِ الزُّهْرِيِّ عَنْ سَالِمٍ عَنِ ابْنِ عُمَرَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم نَحْوُهُ .
Бизга Ибн Абу Умар ривоят қилди, бизга Суфён, Айюбдан, у Нофедан, у Ибн Умардан (ривоят қилдики), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Васият қиладиган нарсаси бор мусулмон киши, васияти ёнида ёзилган ҳолда бўлмасдан, икки кеча тунашга ҳақли эмас,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. аз-Зуҳрийдан, у Солимдан, у Ибн Умардан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шунга ўхшаш ривоят ҳам қилинган.