حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ مَهْدِيٍّ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ حَبِيبِ بْنِ أَبِي ثَابِتٍ، عَنْ مُجَاهِدٍ، عَنْ أَبِي مَعْمَرٍ، قَالَ قَامَ رَجُلٌ فَأَثْنَى عَلَى أَمِيرٍ مِنَ الأُمَرَاءِ فَجَعَلَ الْمِقْدَادُ يَحْثُو فِي وَجْهِهِ التُّرَابَ وَقَالَ أَمَرَنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنْ نَحْثُوَ فِي وُجُوهِ الْمَدَّاحِينَ التُّرَابَ . وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَقَدْ رَوَى زَائِدَةُ عَنْ يَزِيدَ بْنِ أَبِي زِيَادٍ عَنْ مُجَاهِدٍ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ وَحَدِيثُ مُجَاهِدٍ عَنْ أَبِي مَعْمَرٍ أَصَحُّ . وَأَبُو مَعْمَرٍ اسْمُهُ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ سَخْبَرَةَ وَالْمِقْدَادُ بْنُ الأَسْوَدِ هُوَ الْمِقْدَادُ بْنُ عَمْرٍو الْكِنْدِيُّ وَيُكْنَى أَبَا مَعْبَدٍ وَإِنَّمَا نُسِبَ إِلَى الأَسْوَدِ بْنِ عَبْدِ يَغُوثَ لأَنَّهُ كَانَ قَدْ تَبَنَّاهُ وَهُوَ صَغِيرٌ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, бизга Абдурраҳмон ибн Маҳдий ривоят қилди, бизга Суфён ривоят қилди, Ҳабиб ибн Абу Собитдан, у Мужоҳиддан, у Абу Маъмардан (ривоят қилдики), у деди: Бир киши туриб, амирлардан бири (амир)ни мақтай бошлади. Шунда ал-Миқдод унинг юзига тупроқ сочиб: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизни мақтагувчиларнинг юзларига тупроқ сочишимизга буюрдилар,» деди. Бу бобда Абу Ҳурайрадан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Зоида буни Язид ибн Абу Зиёддан, у Мужоҳиддан, у ибн Аббосдан ривоят қилган, аммо Мужоҳиднинг Абу Маъмардан (қилган) ҳадиси асаҳҳ (энг тўғри)роқдир. Абу Маъмарнинг исми Абдуллаҳ ибн Сахбарадир. Ал-Миқдод ибн ал-Асвад эса ал-Миқдод ибн Амр ал-Киндий бўлиб, Абу Маъбад деб куняланади. У ал-Асвад ибн Абду Яғусга нисбат берилган, чунки у (ал-Асвад) уни кичиклигида ўғил қилиб олган эди.