حَدَّثَنَا يُوسُفُ بْنُ سَلْمَانَ أَبُو عُمَرَ الْبَصْرِيُّ، حَدَّثَنَا حَاتِمُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ، عَنِ ابْنِ عَجْلاَنَ، عَنِ الْقَعْقَاعِ بْنِ حَكِيمٍ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنَّ لِكُلِّ شَيْءٍ شِرَّةً وَلِكُلِّ شِرَّةٍ فَتْرَةً فَإِنْ كَانَ صَاحِبُهَا سَدَّدَ وَقَارَبَ فَارْجُوهُ وَإِنْ أُشِيرَ إِلَيْهِ بِالأَصَابِعِ فَلاَ تَعُدُّوهُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ . - وَقَدْ رُوِيَ عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ قَالَ " بِحَسْبِ امْرِئٍ مِنَ الشَّرِّ أَنْ يُشَارَ إِلَيْهِ بِالأَصَابِعِ فِي دِينٍ أَوْ دُنْيَا إِلاَّ مَنْ عَصَمَهُ اللَّهُ " .
Бизга Юсуф ибн Салмон Абу Умар ал-Басрий ривоят қилди, у деди: бизга Ҳотим ибн Исмоил ривоят қилди, у Ибн Ажлондан, у ал-Қаъқў ибн Ҳакимдан, у Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилди), у: «Албатта, ҳар бир нарсанинг бир шижоати (ғайрати) бор, ҳар бир шижоатнинг бир сусайиши (сустлиги) бор. Агар унинг эгаси (сусайган вақтида ҳам) тўғри йўл тутса ва (ҳаққа) яқинлашса, ундан (яхшиликни) умид қилинг. Агар (сустлиги туфайли) унга бармоқлар билан ишора қилинса, уни (яхшилар қаторида) санаманг,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис бу йўлдан ҳасан саҳиҳ ғарибдир. Анас ибн Моликдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилинган) у: «Кишига ёмонлик сифатида шунинг ўзи етарлики, Аллаҳ сақлаган кишидан бошқа, унга дин ёки дунё ишида бармоқлар билан ишора қилинса (машҳур бўлиб қолса),» дедилар.