حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، بُنْدَارٌ حَدَّثَنَا أَبُو عَامِرٍ الْعَقَدِيُّ، حَدَّثَنَا فُلَيْحُ بْنُ سُلَيْمَانَ، حَدَّثَنَا عَبَّاسُ بْنُ سَهْلِ بْنِ سَعْدٍ، قَالَ اجْتَمَعَ أَبُو حُمَيْدٍ وَأَبُو أُسَيْدٍ وَسَهْلُ بْنُ سَعْدٍ وَمُحَمَّدُ بْنُ مَسْلَمَةَ فَذَكَرُوا صَلاَةَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . فَقَالَ أَبُو حُمَيْدٍ أَنَا أَعْلَمُكُمْ بِصَلاَةِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم رَكَعَ فَوَضَعَ يَدَيْهِ عَلَى رُكْبَتَيْهِ كَأَنَّهُ قَابِضٌ عَلَيْهِمَا وَوَتَّرَ يَدَيْهِ فَنَحَّاهُمَا عَنْ جَنْبَيْهِ . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ أَنَسٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ أَبِي حُمَيْدٍ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَهُوَ الَّذِي اخْتَارَهُ أَهْلُ الْعِلْمِ أَنْ يُجَافِيَ الرَّجُلُ يَدَيْهِ عَنْ جَنْبَيْهِ فِي الرُّكُوعِ وَالسُّجُودِ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор — Бундор — ривоят қилди, бизга Абу Омир ал-Ақадий ривоят қилди, бизга Фулайҳ ибн Сулаймон ривоят қилди, бизга Аббос ибн Саҳл ибн Саъд ривоят қилди, у деди: Абу Ҳумайд, Абу Усайд, Саҳл ибн Саъд ва Муҳаммад ибн Маслама йиғилишди ва Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг намозларини зикр қилишди. Шунда Абу Ҳумайд деди: «Мен сизларнинг ичингизда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг намозларини энг яхши билганман: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) рукуга эгилганларида икки қўлларини тиззалари устига, гўё уларни ушлаб олгандай қўяр эдилар ва икки қўлларини равон ёзиб, уларни икки ёнларидан узоқлаштирар эдилар.» (Термизий) деди: Бу бобда Анасдан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Абу Ҳумайднинг ҳадиси ҳасан саҳиҳ ҳадисдир. Ва илм аҳли рукуда ва саждада киши қўлларини икки ёнидан узоқлаштиришини ихтиёр қилган (маъқул кўрган) нарса шудир.