حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَيْمُونٍ الْمَكِّيُّ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، يَبْلُغُ بِهِ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " أَخْنَعُ اسْمٍ عِنْدَ اللَّهِ يَوْمَ الْقِيَامَةِ رَجُلٌ تَسَمَّى بِمَلِكِ الأَمْلاَكِ " . قَالَ سُفْيَانُ شَاهَانْ شَاهْ وَأَخْنَعُ يَعْنِي أَقْبَحَ . هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Муҳаммад ибн Маймун ал-Маккий ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ибн Уяйна ривоят қилди, у Абуз-Зиноддан, у ал-Аъраждан, у Абу Ҳурайрадан, у эса буни Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га етказиб (ривоят қилдики), У: «Қиёмат куни Аллаҳ ҳузурида энг ёмон исм ўзини «маликул-амлок» (подшоҳлар подшоси) деб атаган кишининг исмидир,» дедилар. Суфён деди: «(Бу) шоҳаншоҳ (дегани), «ахнаъу» эса энг қабиҳ деган маънодадир.» Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.