حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، وَعَبْدُ الرَّزَّاقِ، وَأَبُو أَحْمَدَ وَأَبُو نُعَيْمٍ عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ زَيْدٍ الْعَمِّيِّ، عَنْ مُعَاوِيَةَ بْنِ قُرَّةَ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " الدُّعَاءُ لاَ يُرَدُّ بَيْنَ الأَذَانِ وَالإِقَامَةِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى وَهَكَذَا رَوَى أَبُو إِسْحَاقَ الْهَمْدَانِيُّ هَذَا الْحَدِيثَ عَنْ بُرَيْدِ بْنِ أَبِي مَرْيَمَ الْكُوفِيِّ عَنْ أَنَسٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم نَحْوَ هَذَا وَهَذَا أَصَحُّ .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, бизга Вакииъ, Абдурраззоқ, Абу Аҳмад ва Абу Нуайм ривоят қилди, улар Суфёндан, у Зайд ал-Аммийдан, у Муовия ибн Қуррадан, у Анас ибн Моликдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилди). У: «Азон билан иқомат орасида (қилинган) дуо рад қилинмайди,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: Шу тариқа Абу Ишоқ ал-Ҳамдоний ҳам бу ҳадисни Буройд ибн Абу Марям ал-Куфийдан, у Анасдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шунга ўхшаш ривоят қилган, ва бу саҳиҳроқдир.