حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ مُحَمَّدٍ، عَنْ سُهَيْلِ بْنِ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِذَا كَانَ أَحَدُكُمْ فِي الْمَسْجِدِ فَوَجَدَ رِيحًا بَيْنَ أَلْيَتَيْهِ فَلاَ يَخْرُجْ حَتَّى يَسْمَعَ صَوْتًا أَوْ يَجِدَ رِيحًا " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ زَيْدٍ وَعَلِيِّ بْنِ طَلْقٍ وَعَائِشَةَ وَابْنِ عَبَّاسٍ وَابْنِ مَسْعُودٍ وَأَبِي سَعِيدٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَهُوَ قَوْلُ الْعُلَمَاءِ أَنْ لاَ يَجِبَ عَلَيْهِ الْوُضُوءُ إِلاَّ مِنْ حَدَثٍ يَسْمَعُ صَوْتًا أَوْ يَجِدُ رِيحًا . وَقَالَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُبَارَكِ إِذَا شَكَّ فِي الْحَدَثِ فَإِنَّهُ لاَ يَجِبُ عَلَيْهِ الْوُضُوءُ حَتَّى يَسْتَيْقِنَ اسْتِيقَانًا يَقْدِرُ أَنْ يَحْلِفَ عَلَيْهِ . وَقَالَ إِذَا خَرَجَ مِنْ قُبُلِ الْمَرْأَةِ الرِّيحُ وَجَبَ عَلَيْهَا الْوُضُوءُ . وَهُوَ قَوْلُ الشَّافِعِيِّ وَإِسْحَاقَ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, бизга Абдулазиз ибн Муҳаммад ривоят қилди, Суҳайл ибн Абу Солиҳдан, у отасидан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Қачон бирингиз масжидда бўлса-ю, икки думбаси орасида (ҳаво) шамоли сезса, овоз эшитмагунча ёки ҳидни сезмагунча (масжиддан) чиқмасин,» дедилар. У (Термизий) деди: бу бобда Абдуллаҳ ибн Зайд, Али ибн Талқ, Оиша, Ибн Аббос, Ибн Масъуд ва Абу Саъиддан (ҳам ҳадислар) бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Бу уламоларнинг сўзидир-ки, овоз эшитадиган ёки ҳид сезадиган ҳадасдан бошқаси сабабли унга таҳорат вожиб бўлмайди. Абдуллаҳ ибн ал-Муборак деди: қачон (киши) ҳадас (юз берганини)да шубҳа қилса, қасам ича оладиган даражада аниқ яқийн ҳосил қилмагунча унга таҳорат вожиб бўлмайди. Ва у деди: қачон аёлнинг олдидан шамол чиқса, унга таҳорат вожиб бўлади. Бу Шофеъий ва Ишоқнинг сўзидир.