حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ جَعْفَرِ بْنِ مُحَمَّدٍ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّهُ كَانَ يَسْتَحِبُّ أَنْ يَقْرَأَ، فِي رَكْعَتَىِ الطَّوَافِ بِـ ( قُلْ يَا أَيُّهَا الْكَافِرُونَ ) وَ ( قُلْ هُوَ اللَّهُ أَحَدٌ ) . قَالَ أَبُو عِيسَى وَهَذَا أَصَحُّ مِنْ حَدِيثِ عَبْدِ الْعَزِيزِ بْنِ عِمْرَانَ وَحَدِيثُ جَعْفَرِ بْنِ مُحَمَّدٍ عَنْ أَبِيهِ فِي هَذَا أَصَحُّ مِنْ حَدِيثِ جَعْفَرِ بْنِ مُحَمَّدٍ عَنْ أَبِيهِ عَنْ جَابِرٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم . وَعَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ عِمْرَانَ ضَعِيفٌ فِي الْحَدِيثِ .
Бизга Ҳаннод ривоят қилди, у деди: бизга Вакииъ ривоят қилди, у Суфёндан, у Жаъфар ибн Муҳаммаддан, у отасидан (ривоят қилдики), у тавоф икки ракатида «Қул ё айюҳал-кофирун» («Айт: эй кофирлар!») ва «Қул Ҳуваллаҳу Аҳад» («Айт: У — Аллаҳ, ягонадир») ни ўқишни мустаҳаб деб билар эди. Абу Исо (Термизий) деди: бу Абдулазиз ибн Имроннинг ҳадисидан саҳиҳроқдир. Жаъфар ибн Муҳаммаднинг отасидан (ривоят қилган) бу (мурсал) ҳадиси Жаъфар ибн Муҳаммаднинг отасидан, у Жобирдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилган) ҳадисидан саҳиҳроқдир. Абдулазиз ибн Имрон эса ҳадисда заиф (рови)дир.