Бир таҳоратдан иккинчисигача ғусл қилиш

Tahorat kitobi · 4 ҳадис

باب مَنْ قَالَ تَغْتَسِلُ مَنْ طُهْرٍ إِلَى طُهْرٍ

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرِ بْنِ زِيَادٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا ح، وَأَخْبَرَنَا عُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا شَرِيكٌ، عَنْ أَبِي الْيَقْظَانِ، عَنْ عَدِيِّ بْنِ ثَابِتٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَدِّهِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي الْمُسْتَحَاضَةِ ‏"‏ تَدَعُ الصَّلاَةَ أَيَّامَ أَقْرَائِهَا ثُمَّ تَغْتَسِلُ وَتُصَلِّي وَالْوُضُوءُ عِنْدَ كُلِّ صَلاَةٍ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو دَاوُدَ زَادَ عُثْمَانُ ‏"‏ وَتَصُومُ وَتُصَلِّي ‏"‏ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ибн Зиёд ривоят қилди, у: бизга хабар берди, деди (ҳ), ва бизга Усмон ибн Абу Шайба хабар берди, бизга Шарик Абул-Яқзондан, у Адий ибн Собитдан, у отасидан, у бобосидан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан мустаҳаза ҳақида ривоят қилди: «У ҳайз кунларида намозни тарк қилади, сўнг ғусл қилиб намоз ўқийди, таҳорат эса ҳар намоз олдидан қилинади». Абу Довуд айтди: Усмон: «Ва рўза тутади ва намоз ўқийди» деб зиёда қилди.

حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ حَبِيبِ بْنِ أَبِي ثَابِتٍ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ جَاءَتْ فَاطِمَةُ بِنْتُ أَبِي حُبَيْشٍ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَذَكَرَ خَبَرَهَا وَقَالَ ‏ "‏ ثُمَّ اغْتَسِلِي ثُمَّ تَوَضَّئِي لِكُلِّ صَلاَةٍ وَصَلِّي ‏"‏ ‏.‏

Бизга Усмон ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Вакиъ Аъмашдан, у Ҳабиб ибн Абу Собитдан, у Урвадан, у Оишадан ривоят қилди, у айтди: Фотима бинти Абу Ҳубайш Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳузурига келди — ва унинг хабарини зикр қилди — у: «Сўнг ғусл қил, кейин ҳар намоз учун таҳорат қилиб намоз ўқи», деди.

حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ سِنَانٍ الْقَطَّانُ الْوَاسِطِيُّ، حَدَّثَنَا يَزِيدُ، عَنْ أَيُّوبَ بْنِ أَبِي مِسْكِينٍ، عَنِ الْحَجَّاجِ، عَنْ أُمِّ كُلْثُومٍ، عَنْ عَائِشَةَ، فِي الْمُسْتَحَاضَةِ تَغْتَسِلُ - تَعْنِي مَرَّةً وَاحِدَةً - ثُمَّ تَوَضَّأُ إِلَى أَيَّامِ أَقْرَائِهَا ‏.‏

Бизга Аҳмад ибн Синон ал-Қаттон ал-Воситий ривоят қилди, бизга Язид Айюб ибн Абу Мискиндан, у Ҳажжождан, у Умм Кулсумдан, у Оишадан мустаҳаза ҳақида ривоят қилди: у ғусл қилади — яъни бир марта — сўнг ҳайз кунларигача таҳорат қилиб туради.

حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ سِنَانٍ الْقَطَّانُ الْوَاسِطِيُّ، حَدَّثَنَا يَزِيدُ، عَنْ أَيُّوبَ أَبِي الْعَلاَءِ، عَنِ ابْنِ شُبْرُمَةَ، عَنِ امْرَأَةِ، مَسْرُوقٍ عَنْ عَائِشَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مِثْلَهُ ‏.‏ قَالَ أَبُو دَاوُدَ وَحَدِيثُ عَدِيِّ بْنِ ثَابِتٍ وَالأَعْمَشِ عَنْ حَبِيبٍ وَأَيُّوبَ أَبِي الْعَلاَءِ كُلُّهَا ضَعِيفَةٌ لاَ تَصِحُّ وَدَلَّ عَلَى ضَعْفِ حَدِيثِ الأَعْمَشِ عَنْ حَبِيبٍ هَذَا الْحَدِيثُ أَوْقَفَهُ حَفْصُ بْنُ غِيَاثٍ عَنِ الأَعْمَشِ وَأَنْكَرَ حَفْصُ بْنُ غِيَاثٍ أَنْ يَكُونَ حَدِيثُ حَبِيبٍ مَرْفُوعًا وَأَوْقَفَهُ أَيْضًا أَسْبَاطٌ عَنِ الأَعْمَشِ مَوْقُوفٌ عَنْ عَائِشَةَ ‏.‏ قَالَ أَبُو دَاوُدَ وَرَوَاهُ ابْنُ دَاوُدَ عَنِ الأَعْمَشِ مَرْفُوعًا أَوَّلُهُ وَأَنْكَرَ أَنْ يَكُونَ فِيهِ الْوُضُوءُ عِنْدَ كُلِّ صَلاَةٍ وَدَلَّ عَلَى ضَعْفِ حَدِيثِ حَبِيبٍ هَذَا أَنَّ رِوَايَةَ الزُّهْرِيِّ عَنْ عُرْوَةَ عَنْ عَائِشَةَ قَالَتْ فَكَانَتْ تَغْتَسِلُ لِكُلِّ صَلاَةٍ ‏.‏ فِي حَدِيثِ الْمُسْتَحَاضَةِ وَرَوَى أَبُو الْيَقْظَانِ عَنْ عَدِيِّ بْنِ ثَابِتٍ عَنْ أَبِيهِ عَنْ عَلِيٍّ - رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ - وَعَمَّارٌ مَوْلَى بَنِي هَاشِمٍ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ وَرَوَى عَبْدُ الْمَلِكِ بْنُ مَيْسَرَةَ وَبَيَانٌ وَالْمُغِيرَةُ وَفِرَاسٌ وَمُجَالِدٌ عَنِ الشَّعْبِيِّ عَنْ حَدِيثِ قَمِيرَ عَنْ عَائِشَةَ ‏"‏ تَوَضَّئِي لِكُلِّ صَلاَةٍ ‏"‏ ‏.‏ وَرِوَايَةُ دَاوُدَ وَعَاصِمٍ عَنِ الشَّعْبِيِّ عَنْ قَمِيرَ عَنْ عَائِشَةَ ‏"‏ تَغْتَسِلُ كُلَّ يَوْمٍ مَرَّةً ‏"‏ ‏.‏ وَرَوَى هِشَامُ بْنُ عُرْوَةَ عَنْ أَبِيهِ الْمُسْتَحَاضَةُ تَتَوَضَّأُ لِكُلِّ صَلاَةٍ ‏.‏ وَهَذِهِ الأَحَادِيثُ كُلُّهَا ضَعِيفَةٌ إِلاَّ حَدِيثَ قَمِيرَ وَحَدِيثَ عَمَّارٍ مَوْلَى بَنِي هَاشِمٍ وَحَدِيثَ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ عَنْ أَبِيهِ وَالْمَعْرُوفُ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ الْغُسْلُ ‏.‏

Бизга Аҳмад ибн Синон ал-Қаттон ал-Воситий ривоят қилди, бизга Язид Айюб Абул-Алодан, у Ибн Шубрумадан, у Масруқнинг хотинидан, у Оишадан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан шу каби ривоят қилди. Абу Довуд айтди: Адий ибн Собит ҳадиси, Аъмашнинг Ҳабибдан ривояти ва Айюб Абул-Ало ҳадисининг ҳаммаси заифдир, саҳиҳ эмас. Аъмашнинг Ҳабибдан ривоят қилган ҳадисининг заифлигига шу ҳадиснинг ўзи далолат қилади: уни Ҳафс ибн Ғиёс Аъмашдан мавқуф қилди ва Ҳафс ибн Ғиёс Ҳабиб ҳадисининг марфуъ бўлишини инкор қилди. Уни Асбот ҳам Аъмашдан мавқуф, Оишага тўхтаган ҳолда ривоят қилди. Абу Довуд айтди: Буни Ибн Довуд Аъмашдан бошини марфуъ қилиб ривоят қилди ва унда ҳар намоз олдидан таҳорат қилиш борлигини инкор қилди. Ҳабиб ҳадисининг заифлигига Зуҳрийнинг Урвадан, у Оишадан: у айтди, у ҳар намоз учун ғусл қилар эди, деган мустаҳаза ҳадисидаги ривояти далолат қилади. Абул-Яқзон Адий ибн Собитдан, у отасидан, у Али розияллаҳу анҳудан ривоят қилди; Бану Ҳошимнинг озод қилган қули Аммор Ибн Аббосдан ривоят қилди; Абдулмалик ибн Майсара, Баён, Муғира, Фирос ва Мужолид Шаъбийдан, у Қамир ҳадисидан, у Оишадан: «Ҳар намоз учун таҳорат қил», деб ривоят қилишди. Довуд ва Осимнинг Шаъбийдан, у Қамирдан, у Оишадан ривояти: «Ҳар куни бир марта ғусл қилади». Ҳишом ибн Урва отасидан ривоят қилди: мустаҳаза ҳар намоз учун таҳорат қилади. Бу ҳадисларнинг ҳаммаси заифдир, фақат Қамир ҳадиси, Бану Ҳошимнинг озод қилган қули Аммор ҳадиси ва Ҳишом ибн Урванинг отасидан ривояти бундан мустасно. Ибн Аббосдан маълум бўлгани — ғуслдир.