Қуриган ернинг покланиши

Tahorat kitobi · 1 ҳадис

باب فِي طُهُورِ الأَرْضِ إِذَا يَبِسَتْ

حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ صَالِحٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي يُونُسُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، حَدَّثَنِي حَمْزَةُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، قَالَ قَالَ ابْنُ عُمَرَ كُنْتُ أَبِيتُ فِي الْمَسْجِدِ فِي عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَكُنْتُ فَتًى شَابًّا عَزَبًا وَكَانَتِ الْكِلاَبُ تَبُولُ وَتُقْبِلُ وَتُدْبِرُ فِي الْمَسْجِدِ فَلَمْ يَكُونُوا يَرُشُّونَ شَيْئًا مِنْ ذَلِكَ ‏.‏

Бизга Аҳмад ибн Солиҳ ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Ваҳб ривоят қилди, менга Юнус ибн Шиҳобдан хабар берди, менга Ҳамза ибн Абдуллаҳ ибн Умар ривоят қилди. У деди: ибн Умар деди: «Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам замонида масжидда тунардим, мен ёш, навқирон, бўйдоқ йигит эдим. Итлар масжидда сийиб, кириб-чиқиб юрардилар, аммо улар буларнинг ҳеч бирига сув сепмас эдилар.»