باب التَّوْقِيتِ فِي الْمَسْحِ
حَدَّثَنَا حَفْصُ بْنُ عُمَرَ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنِ الْحَكَمِ، وَحَمَّادٍ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ أَبِي عَبْدِ اللَّهِ الْجَدَلِيِّ، عَنْ خُزَيْمَةَ بْنِ ثَابِتٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " الْمَسْحُ عَلَى الْخُفَّيْنِ لِلْمُسَافِرِ ثَلاَثَةُ أَيَّامٍ وَلِلْمُقِيمِ يَوْمٌ وَلَيْلَةٌ " . قَالَ أَبُو دَاوُدَ رَوَاهُ مَنْصُورُ بْنُ الْمُعْتَمِرِ عَنْ إِبْرَاهِيمَ التَّيْمِيِّ بِإِسْنَادِهِ قَالَ فِيهِ وَلَوِ اسْتَزَدْنَاهُ لَزَادَنَا .
Бизга Ҳафс ибн Умар ривоят қилди, бизга Шуъба ривоят қилди, у ал-Ҳакамдан ва Ҳаммоддан, у Иброҳимдан, у Абу Абдуллаҳ ал-Жадалийдан, у Хузайма ибн Собитдан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилдики, У зот деди: «Махсилар устига масаҳ қилиш мусофир учун уч кун, муқим учун бир куну бир кечадир.» Абу Довуд деди: Мансур ибн ал-Муътамир буни Иброҳим ат-Таймийдан ўз исноди билан ривоят қилган, унда деди: «Агар ундан кўпроқ сўраганимизда, бизга зиёда қилиб берарди.»
حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ مَعِينٍ، حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ الرَّبِيعِ بْنِ طَارِقٍ، أَخْبَرَنَا يَحْيَى بْنُ أَيُّوبَ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ رَزِينٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ يَزِيدَ، عَنْ أَيُّوبَ بْنِ قَطَنٍ، عَنْ أُبَىِّ بْنِ عِمَارَةَ، - قَالَ يَحْيَى بْنُ أَيُّوبَ وَكَانَ قَدْ صَلَّى مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لِلْقِبْلَتَيْنِ - أَنَّهُ قَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَمْسَحُ عَلَى الْخُفَّيْنِ قَالَ " نَعَمْ " . قَالَ يَوْمًا قَالَ " يَوْمًا " . قَالَ وَيَوْمَيْنِ قَالَ " وَيَوْمَيْنِ " . قَالَ وَثَلاَثَةً قَالَ " نَعَمْ وَمَا شِئْتَ " . قَالَ أَبُو دَاوُدَ رَوَاهُ ابْنُ أَبِي مَرْيَمَ الْمِصْرِيُّ عَنْ يَحْيَى بْنِ أَيُّوبَ عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ رَزِينٍ عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ يَزِيدَ بْنِ أَبِي زِيَادٍ عَنْ عُبَادَةَ بْنِ نُسَىٍّ عَنْ أُبَىِّ بْنِ عِمَارَةَ قَالَ فِيهِ حَتَّى بَلَغَ سَبْعًا . قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " نَعَمْ وَمَا بَدَا لَكَ " قَالَ أَبُو دَاوُدَ وَقَدِ اخْتُلِفَ فِي إِسْنَادِهِ وَلَيْسَ هُوَ بِالْقَوِيِّ وَرَوَاهُ ابْنُ أَبِي مَرْيَمَ وَيَحْيَى بْنُ إِسْحَاقَ السِّيْلَحِينِيُّ عَنْ يَحْيَى بْنِ أَيُّوبَ وَقَدِ اخْتُلِفَ فِي إِسْنَادِهِ .
Бизга Яҳё ибн Маъийн ривоят қилди, бизга Амр ибн ар-Рабиъ ибн Ториқ ривоят қилди, бизга Яҳё ибн Айюб хабар берди, у Абдурраҳмон ибн Разиндан, у Муҳаммад ибн Язиддан, у Айюб ибн Қатандан, у Убайй ибн Иморадан — Яҳё ибн Айюб деди: у Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам билан икки қиблага қараб намоз ўқиган эди — ривоят қилдики, у деди: «Ё Расулуллаҳ, махсилар устига масаҳ қилайми?» У зот деди: «Ҳа.» У деди: «Бир кунми?» У зот деди: «Бир кун.» У деди: «Икки кунми?» У зот деди: «Икки кун ҳам.» У деди: «Уч кунми?» У зот деди: «Ҳа, ва хоҳлаганингча.» Абу Довуд деди: буни Ибн Аби Марям ал-Мисрий Яҳё ибн Айюбдан, у Абдурраҳмон ибн Разиндан, у Муҳаммад ибн Язид ибн Аби Зиёддан, у Убада ибн Нусаййдан, у Убайй ибн Иморадан ривоят қилган, унда деди: «Ҳатто еттига етди.» Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Ҳа, ва ўзингга маъқул келганича.» Абу Довуд деди: унинг иснодида ихтилоф қилинган ва у кучли эмас. Буни Ибн Аби Марям ва Яҳё ибн Ишоқ ас-Силаҳиний Яҳё ибн Айюбдан ривоят қилганлар ва унинг иснодида ихтилоф қилинган.