باب مَنْ قَالَ هِيَ مُثْبَتَةٌ لِلشَّيْخِ وَالْحُبْلَى
حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا أَبَانُ، حَدَّثَنَا قَتَادَةُ، أَنَّ عِكْرِمَةَ، حَدَّثَهُ أَنَّ ابْنَ عَبَّاسٍ قَالَ أُثْبِتَتْ لِلْحُبْلَى وَالْمُرْضِعِ .
Бизга Мусо ибн Исмоил ривоят қилди, бизга Абон ривоят қилди, бизга Қатода ривоят қилдики, Икрима унга ривоят қилиб айтдики, Ибн Аббос: ‹(Фидя ҳукми) ҳомиладор ва эмизикли (аёл) учун қолдирилди (тасдиқланди)› деди.
حَدَّثَنَا ابْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عَدِيٍّ، عَنْ سَعِيدٍ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ عَزْرَةَ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، { وَعَلَى الَّذِينَ يُطِيقُونَهُ فِدْيَةٌ طَعَامُ مِسْكِينٍ } قَالَ كَانَتْ رُخْصَةً لِلشَّيْخِ الْكَبِيرِ وَالْمَرْأَةِ الْكَبِيرَةِ وَهُمَا يُطِيقَانِ الصِّيَامَ أَنْ يُفْطِرَا وَيُطْعِمَا مَكَانَ كُلِّ يَوْمٍ مِسْكِينًا وَالْحُبْلَى وَالْمُرْضِعُ إِذَا خَافَتَا - قَالَ أَبُو دَاوُدَ يَعْنِي عَلَى أَوْلاَدِهِمَا - أَفْطَرَتَا وَأَطْعَمَتَا .
Бизга Ибн ал-Мусанно ривоят қилди, бизга Ибн Абу Адий Саиддан, у Қатодадан, у Азрадан, у Саид ибн Жубайрдан, у Ибн Аббосдан ривоят қилди: ‹Унга қодир бўлганлар зиммасида фидя - бир мискиннинг таоми (бор)› (ояти ҳақида). У деди: ‹Бу рўзага қодир бўлган кекса чол ва кекса аёл учун рухсат эди: улар ифтор қилиб, ҳар бир кун ўрнига бир мискинни таомлантирар эдилар. Ҳомиладор ва эмизикли (аёл) ҳам қўрқса - Абу Довуд айтди: яъни ўз болаларига (қўрқса) - ифтор қилиб, таомлантирар эдилар›.