Ҳилол бир юртда бошқалардан олдин кўринса

Ro'za kitobi · 2 ҳадис

باب إِذَا رُؤِيَ الْهِلاَلُ فِي بَلَدٍ قَبْلَ الآخَرِينَ بِلَيْلَةٍ

حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، - يَعْنِي ابْنَ جَعْفَرٍ - أَخْبَرَنِي مُحَمَّدُ بْنُ أَبِي حَرْمَلَةَ، أَخْبَرَنِي كُرَيْبٌ، أَنَّ أُمَّ الْفَضْلِ ابْنَةَ الْحَارِثِ، بَعَثَتْهُ إِلَى مُعَاوِيَةَ بِالشَّامِ قَالَ فَقَدِمْتُ الشَّامَ فَقَضَيْتُ حَاجَتَهَا فَاسْتُهِلَّ رَمَضَانُ وَأَنَا بِالشَّامِ فَرَأَيْنَا الْهِلاَلَ لَيْلَةَ الْجُمُعَةِ ثُمَّ قَدِمْتُ الْمَدِينَةَ فِي آخِرِ الشَّهْرِ فَسَأَلَنِي ابْنُ عَبَّاسٍ ثُمَّ ذَكَرَ الْهِلاَلَ فَقَالَ مَتَى رَأَيْتُمُ الْهِلاَلَ قُلْتُ رَأَيْتُهُ لَيْلَةَ الْجُمُعَةِ ‏.‏ قَالَ أَنْتَ رَأَيْتَهُ قُلْتُ نَعَمْ وَرَآهُ النَّاسُ وَصَامُوا وَصَامَ مُعَاوِيَةُ ‏.‏ قَالَ لَكِنَّا رَأَيْنَاهُ لَيْلَةَ السَّبْتِ فَلاَ نَزَالُ نَصُومُهُ حَتَّى نُكْمِلَ الثَّلاَثِينَ أَوْ نَرَاهُ ‏.‏ فَقُلْتُ أَفَلاَ تَكْتَفِي بِرُؤْيَةِ مُعَاوِيَةَ وَصِيَامِهِ قَالَ لاَ هَكَذَا أَمَرَنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏.‏

Бизга Мусо ибн Исмоил ривоят қилди, бизга Исмоил — яъни Ибн Жаъфар — ривоят қилди, менга Муҳаммад ибн Абу Ҳармала хабар берди, менга Курайб хабар бердики, Умму ал-Фазл бинт ал-Ҳорис уни Шомдаги Муовиянинг олдига юборган эди. У айтди: Мен Шомга келдим ва унинг ҳожатини бажардим. Мен Шомда эканимда Рамазон ҳилоли кўринди. Биз ҳилолни жума кечаси кўрдик. Сўнг мен ой охирида Мадинага келдим. Ибн Аббос мендан сўради, сўнг ҳилолни зикр қилди ва: Ҳилолни қачон кўрдингиз? деди. Мен: Уни жума кечаси кўрдим, дедим. У: Сен уни кўрдингми? деди. Мен: Ҳа, ва одамлар ҳам уни кўрдилар ва рўза тутдилар, Муовия ҳам рўза тутди, дедим. У: Лекин биз уни шанба кечаси кўрдик. Биз ўттизни тўлдирмагунимизча ёки уни кўрмагунимизча рўза тутаверамиз, деди. Мен: Муовиянинг кўриши ва рўза тутиши билан кифояланмайсанми? дедим. У: Йўқ, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бизни шундай буюрганлар, деди.

حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ مُعَاذٍ، حَدَّثَنِي أَبِي، حَدَّثَنَا الأَشْعَثُ، عَنِ الْحَسَنِفِي رَجُلٍ كَانَ بِمِصْرٍ مِنَ الأَمْصَارِ فَصَامَ يَوْمَ الاِثْنَيْنِ وَشَهِدَ رَجُلاَنِ أَنَّهُمَا رَأَيَا الْهِلاَلَ لَيْلَةَ الأَحَدِ فَقَالَ لاَ يَقْضِي ذَلِكَ الْيَوْمَ الرَّجُلُ وَلاَ أَهْلُ مِصْرِهِ إِلاَّ أَنْ يَعْلَمُوا أَنَّ أَهْلَ مِصْرٍ مِنْ أَمْصَارِ الْمُسْلِمِينَ قَدْ صَامُوا يَوْمَ الأَحَدِ فَيَقْضُونَهُ ‏.‏

Бизга Убайдуллаҳ ибн Муоз ривоят қилди, менга отам ривоят қилди, бизга ал-Ашъас ривоят қилди, у ал-Ҳасандан, бирор шаҳарлардан бир шаҳарда бўлган, душанба куни рўза тутган ва икки киши якшанба кечаси ҳилолни кўрганликларига гувоҳлик берган бир киши ҳақида (сўралганда у айтди): У киши ҳам, унинг шаҳри аҳли ҳам ўша кунни қазо қилмайдилар — магар мусулмонлар шаҳарларидан бирор шаҳар аҳли якшанба куни рўза тутганини билсалар, уни қазо қиладилар.