Етим молини ейишнинг оғир гуноҳи

Vasiyat kitobi · 2 ҳадис

باب مَا جَاءَ فِي التَّشْدِيدِ فِي أَكْلِ مَالِ الْيَتِيمِ

حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ سَعِيدٍ الْهَمْدَانِيُّ، حَدَّثَنَا ابْنُ وَهْبٍ، عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ بِلاَلٍ، عَنْ ثَوْرِ بْنِ زَيْدٍ، عَنْ أَبِي الْغَيْثِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏"‏ اجْتَنِبُوا السَّبْعَ الْمُوبِقَاتِ ‏"‏ ‏.‏ قِيلَ يَا رَسُولَ اللَّهِ وَمَا هُنَّ قَالَ ‏"‏ الشِّرْكُ بِاللَّهِ وَالسِّحْرُ وَقَتْلُ النَّفْسِ الَّتِي حَرَّمَ اللَّهُ إِلاَّ بِالْحَقِّ وَأَكْلُ الرِّبَا وَأَكْلُ مَالِ الْيَتِيمِ وَالتَّوَلِّي يَوْمَ الزَّحْفِ وَقَذْفُ الْمُحْصَنَاتِ الْغَافِلاَتِ الْمُؤْمِنَاتِ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو دَاوُدَ أَبُو الْغَيْثِ سَالِمٌ مَوْلَى ابْنِ مُطِيعٍ ‏.‏

Бизга Аҳмад ибн Саъид ал-Ҳамдоний ривоят қилди, бизга Ибн Ваҳб Сулаймон ибн Билолдан, у Савр ибн Зайддан, у Абул Ғайсдан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Етти ҳалок қилувчи (гуноҳ)дан сақланинглар», дедилар. «Эй Аллаҳнинг Расули, улар нималар?» дейилди. У: «Аллаҳга ширк келтириш, сеҳр, Аллаҳ ҳаром қилган жонни — ҳақ (билан) бўлмаса — ўлдириш, рибо ейиш, етим молини ейиш, жанг куни қочиш ва ғофил, мўмина, покдомон аёлларга (зино) туҳмат қилишдир», дедилар. Абу Довуд айтди: Абул Ғайс — Ибн Мутиънинг озод қилинган қули Солимдир.

حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ يَعْقُوبَ الْجُوزَجَانِيُّ، حَدَّثَنَا مُعَاذُ بْنُ هَانِئٍ، حَدَّثَنَا حَرْبُ بْنُ شَدَّادٍ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ أَبِي كَثِيرٍ، عَنْ عَبْدِ الْحَمِيدِ بْنِ سِنَانٍ، عَنْ عُبَيْدِ بْنِ عُمَيْرٍ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّهُ حَدَّثَهُ - وَكَانَتْ، لَهُ صُحْبَةٌ - أَنَّ رَجُلاً، سَأَلَهُ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ مَا الْكَبَائِرُ فَقَالَ ‏"‏ هُنَّ تِسْعٌ ‏"‏ ‏.‏ فَذَكَرَ مَعْنَاهُ زَادَ ‏"‏ وَعُقُوقُ الْوَالِدَيْنِ الْمُسْلِمَيْنِ وَاسْتِحْلاَلُ الْبَيْتِ الْحَرَامِ قِبْلَتِكُمْ أَحْيَاءً وَأَمْوَاتًا ‏"‏ ‏.‏

Бизга Иброҳим ибн Яъқуб ал-Жузажоний ривоят қилди, бизга Муоз ибн Ҳониъ ривоят қилди, бизга Ҳарб ибн Шаддод ривоят қилди, бизга Яҳё ибн Абу Касир Абдулҳамид ибн Синондан, у Убайд ибн Умайрдан, у отасидан ривоят қилдики — унинг суҳбати (саҳобалиги) бор эди — бир киши ундан сўраб: «Эй Аллаҳнинг Расули, кабира (катта гуноҳ)лар нималар?» деди. У: «Улар тўққизтадир», дедилар. Сўнг унинг (олдинги ҳадиснинг) маъносини зикр қилди ва: «Мусулмон ота-онага оқибатсизлик қилиш (итоатсизлик) ва қиблангиз бўлган Байтул Ҳаром (Каъба)ни — тириклигингда ҳам, ўлганингда ҳам — ҳалол санаш», деб зиёда қилди.