Ҳадя қилган нарса кейин унга васият ёки мерос бўлса

Vasiyat kitobi · 1 ҳадис

باب مَا جَاءَ فِي الرَّجُلِ يَهَبُ ثُمَّ يُوصَى لَهُ بِهَا أَوْ يَرِثُهَا

حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ يُونُسَ، حَدَّثَنَا زُهَيْرٌ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَطَاءٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ بُرَيْدَةَ، عَنْ أَبِيهِ، بُرَيْدَةَ أَنَّ امْرَأَةً، أَتَتْ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَتْ كُنْتُ تَصَدَّقْتُ عَلَى أُمِّي بِوَلِيدَةٍ وَإِنَّهَا مَاتَتْ وَتَرَكَتْ تِلْكَ الْوَلِيدَةَ ‏.‏ قَالَ ‏"‏ قَدْ وَجَبَ أَجْرُكِ وَرَجَعَتْ إِلَيْكِ فِي الْمِيرَاثِ ‏"‏ ‏.‏ قَالَتْ وَإِنَّهَا مَاتَتْ وَعَلَيْهَا صَوْمُ شَهْرٍ أَفَيُجْزِئُ - أَوْ يَقْضِي - عَنْهَا أَنْ أَصُومَ عَنْهَا قَالَ ‏"‏ نَعَمْ ‏"‏ ‏.‏ قَالَتْ وَإِنَّهَا لَمْ تَحُجَّ أَفَيُجْزِئُ - أَوْ يَقْضِي - عَنْهَا أَنْ أَحُجَّ عَنْهَا قَالَ ‏"‏ نَعَمْ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Аҳмад ибн Юнус ривоят қилди, бизга Зуҳайр ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Ато Абдуллаҳ ибн Бурайдадан, у отаси Бурайдадан ривоят қилди: Бир аёл Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига келиб: «Мен онамга бир чўри садақа қилган эдим, у (онам) вафот этди ва ўша чўрини қолдирди», деди. У: «Савобинг вожиб бўлди, у (чўри) мерос йўли билан сенга қайтди», дедилар. У: «У вафот этганида, зиммасида бир ойлик рўза бор эди, мен унинг ўрнига рўза тутсам, у кифоя қиладими — ёки унинг ўрнини қазо қиладими?» деди. У: «Ҳа», дедилар. У: «У ҳаж қилмаган эди, мен унинг ўрнига ҳаж қилсам, кифоя қиладими — ёки унинг ўрнини қазо қиладими?» деди. У: «Ҳа», дедилар.