Ташаҳҳудда бармоқ билан ишора қилиш

Namoz kitobi · 5 ҳадис

باب الإِشَارَةِ فِي التَّشَهُّدِ

حَدَّثَنَا الْقَعْنَبِيُّ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ مُسْلِمِ بْنِ أَبِي مَرْيَمَ، عَنْ عَلِيِّ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْمُعَاوِيِّ، قَالَ رَآنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ وَأَنَا أَعْبَثُ بِالْحَصَى فِي الصَّلاَةِ فَلَمَّا انْصَرَفَ نَهَانِي وَقَالَ اصْنَعْ كَمَا كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَصْنَعُ ‏.‏ فَقُلْتُ وَكَيْفَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَصْنَعُ قَالَ كَانَ إِذَا جَلَسَ فِي الصَّلاَةِ وَضَعَ كَفَّهُ الْيُمْنَى عَلَى فَخِذِهِ الْيُمْنَى وَقَبَضَ أَصَابِعَهُ كُلَّهَا وَأَشَارَ بِأُصْبُعِهِ الَّتِي تَلِي الإِبْهَامَ وَوَضَعَ كَفَّهُ الْيُسْرَى عَلَى فَخِذِهِ الْيُسْرَى ‏.‏

Бизга Қаънабй Моликдан, у Муслим ибн Абу Марямдан, у Али ибн Абдурраҳмон Муъовийдан ривоят қилди. У айтди: Абдуллаҳ ибн Умар мени намозда майда тошлар билан ўйнаётганимни кўрди. Намоздан бўшагач, мени қайтарди ва: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам қилгани каби қил» деди. Мен: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам қандай қилар эдилар?» дедим. У деди: У намозда ўтирганда ўнг кафтини ўнг сонига қўйиб, барча бармоқларини юмар ва бош бармоққа ёндош бармоғи билан ишора қилар эди, чап кафтини эса чап сонига қўярди.

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الرَّحِيمِ الْبَزَّازُ، حَدَّثَنَا عَفَّانُ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَاحِدِ بْنُ زِيَادٍ، حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ حَكِيمٍ، حَدَّثَنَا عَامِرُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الزُّبَيْرِ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا قَعَدَ فِي الصَّلاَةِ جَعَلَ قَدَمَهُ الْيُسْرَى تَحْتَ فَخِذِهِ الْيُمْنَى وَسَاقِهِ وَفَرَشَ قَدَمَهُ الْيُمْنَى وَوَضَعَ يَدَهُ الْيُسْرَى عَلَى رُكْبَتِهِ الْيُسْرَى وَوَضَعَ يَدَهُ الْيُمْنَى عَلَى فَخِذِهِ الْيُمْنَى وَأَشَارَ بِأُصْبُعِهِ ‏.‏ وَأَرَانَا عَبْدُ الْوَاحِدِ وَأَشَارَ بِالسَّبَّابَةِ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Абдурраҳийм Баззоз ривоят қилди, бизга Аффон ривоят қилди, бизга Абдулвоҳид ибн Зиёд ривоят қилди, бизга Усмон ибн Ҳакийм ривоят қилди, бизга Омир ибн Абдуллаҳ ибн Зубайр отасидан ривоят қилди. У айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам намозда ўтирганда чап оёғини ўнг сони ва болдири тагига қўяр, ўнг оёғини ёяр, чап қўлини чап тиззасига қўяр, ўнг қўлини ўнг сонига қўяр ва бармоғи билан ишора қилар эди. Абдулвоҳид бизга кўрсатиб, кўрсаткич бармоғи билан ишора қилди.

حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ الْحَسَنِ الْمِصِّيصِيُّ، حَدَّثَنَا حَجَّاجٌ، عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، عَنْ زِيَادٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَجْلاَنَ، عَنْ عَامِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الزُّبَيْرِ، أَنَّهُ ذَكَرَ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُشِيرُ بِأُصْبُعِهِ إِذَا دَعَا وَلاَ يُحَرِّكُهَا ‏.‏ قَالَ ابْنُ جُرَيْجٍ وَزَادَ عَمْرُو بْنُ دِينَارٍ قَالَ أَخْبَرَنِي عَامِرٌ عَنْ أَبِيهِ أَنَّهُ رَأَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يَدْعُو كَذَلِكَ وَيَتَحَامَلُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم بِيَدِهِ الْيُسْرَى عَلَى فَخِذِهِ الْيُسْرَى ‏.‏

Бизга Иброҳийм ибн Ҳасан Мисийсий ривоят қилди, бизга Ҳажжож ибн Журайждан, у Зиёддан, у Муҳаммад ибн Ажлондан, у Омир ибн Абдуллаҳдан, у Абдуллаҳ ибн Зубайрдан ривоят қилдики, у Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам дуо қилганда бармоғи билан ишора қилар ва уни ҳаракатлантирмас эди, деб зикр қилди. Ибн Журайж айтди: Амр ибн Динор қўшимча қилди, у айтди: Менга Омир отасидан хабар бердики, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг шундай дуо қилаётганларини ва Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам чап қўли билан чап сонига таянаётганларини кўрди.

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا يَحْيَى، حَدَّثَنَا ابْنُ عَجْلاَنَ، عَنْ عَامِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الزُّبَيْرِ، عَنْ أَبِيهِ، بِهَذَا الْحَدِيثِ قَالَ لاَ يُجَاوِزُ بَصَرُهُ إِشَارَتَهُ ‏.‏ وَحَدِيثُ حَجَّاجٍ أَتَمُّ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, бизга Яҳё ривоят қилди, бизга ибн Ажлон Омир ибн Абдуллаҳ ибн Зубайрдан, у отасидан шу ҳадисни ривоят қилди. У айтди: Унинг кўзи ишорасидан ошиб ўтмас эди. Ҳажжожнинг ҳадиси тўлароқдир.

حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدٍ النُّفَيْلِيُّ، حَدَّثَنَا عُثْمَانُ، - يَعْنِي ابْنَ عَبْدِ الرَّحْمَنِ - حَدَّثَنَا عِصَامُ بْنُ قُدَامَةَ، - مِنْ بَنِي بُجَيْلَةَ - عَنْ مَالِكِ بْنِ نُمَيْرٍ الْخُزَاعِيِّ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ رَأَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم وَاضِعًا ذِرَاعَهُ الْيُمْنَى عَلَى فَخِذِهِ الْيُمْنَى رَافِعًا أُصْبُعَهُ السَّبَّابَةَ قَدْ حَنَاهَا شَيْئًا ‏.‏

Бизга Абдуллаҳ ибн Муҳаммад Нуфайлий ривоят қилди, бизга Усмон, яъни ибн Абдурраҳмон ривоят қилди, бизга Исом ибн Қудома — Бану Бужайладан — Молик ибн Нумайр Хузоийдан, у отасидан ривоят қилди. У айтди: Мен Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ўнг билагини ўнг сонига қўйган, кўрсаткич бармоғини кўтарган ва уни бироз буккан ҳолда кўрдим.