باب رَفْعِ الصَّوْتِ بِالأَذَانِ
حَدَّثَنَا حَفْصُ بْنُ عُمَرَ النَّمَرِيُّ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ مُوسَى بْنِ أَبِي عُثْمَانَ، عَنْ أَبِي يَحْيَى، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " الْمُؤَذِّنُ يُغْفَرُ لَهُ مَدَى صَوْتِهِ وَيَشْهَدُ لَهُ كُلُّ رَطْبٍ وَيَابِسٍ وَشَاهِدُ الصَّلاَةِ يُكْتَبُ لَهُ خَمْسٌ وَعِشْرُونَ صَلاَةً وَيُكَفَّرُ عَنْهُ مَا بَيْنَهُمَا " .
Бизга Ҳафс ибн Умар ан-Намарий ривоят қилди, бизга Шуъба Мусо ибн Абу Усмондан, у Абу Яҳёдан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилди. У деди: «Муаззин овози етган масофагача (гуноҳлари) мағфират қилинади, унга ҳар қуруқ ва ҳўл нарса гувоҳлик беради. Намозда ҳозир бўлганга йигирма беш намоз ёзилади ва улар орасидаги (гуноҳлар) ўчирилади».
حَدَّثَنَا الْقَعْنَبِيُّ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِذَا نُودِيَ بِالصَّلاَةِ أَدْبَرَ الشَّيْطَانُ وَلَهُ ضُرَاطٌ حَتَّى لاَ يَسْمَعَ التَّأْذِينَ فَإِذَا قُضِيَ النِّدَاءُ أَقْبَلَ حَتَّى إِذَا ثُوِّبَ بِالصَّلاَةِ أَدْبَرَ حَتَّى إِذَا قُضِيَ التَّثْوِيبُ أَقْبَلَ حَتَّى يَخْطِرَ بَيْنَ الْمَرْءِ وَنَفْسِهِ وَيَقُولَ اذْكُرْ كَذَا اذْكُرْ كَذَا لِمَا لَمْ يَكُنْ يَذْكُرُ حَتَّى يَضِلَّ الرَّجُلُ إِنْ يَدْرِي كَمْ صَلَّى " .
Бизга ал-Қаънабий Моликдан, у Абуз-Зиноддан, у ал-Аъраждан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилдики, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Намозга нидо қилинганда (азон айтилганда) шайтон азонни эшитмаслик учун шамол чиқарганча орқасига қочади. Нидо тугаганда яна келади, ниҳоят намозга иқомат айтилганда яна орқасига қочади, иқомат тугаганда яна келади, ҳатто киши билан ўзининг нафси орасига кириб: Бунисини эсла, бунисини эсла, деб аввал эсламаган нарсаларни эслатади, ниҳоят киши неча ракат ўқиганини билмай қолади».