حَدَّثَنَا حَفْصُ بْنُ عُمَرَ النَّمَرِيُّ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ مُوسَى بْنِ أَبِي عُثْمَانَ، عَنْ أَبِي يَحْيَى، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " الْمُؤَذِّنُ يُغْفَرُ لَهُ مَدَى صَوْتِهِ وَيَشْهَدُ لَهُ كُلُّ رَطْبٍ وَيَابِسٍ وَشَاهِدُ الصَّلاَةِ يُكْتَبُ لَهُ خَمْسٌ وَعِشْرُونَ صَلاَةً وَيُكَفَّرُ عَنْهُ مَا بَيْنَهُمَا " .
Бизга Ҳафс ибн Умар ан-Намарий ривоят қилди, бизга Шуъба Мусо ибн Абу Усмондан, у Абу Яҳёдан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилди. У деди: «Муаззин овози етган масофагача (гуноҳлари) мағфират қилинади, унга ҳар қуруқ ва ҳўл нарса гувоҳлик беради. Намозда ҳозир бўлганга йигирма беш намоз ёзилади ва улар орасидаги (гуноҳлар) ўчирилади».