باب الإِمَامِ يَقُومُ مَكَانًا أَرْفَعَ مِنْ مَكَانِ الْقَوْمِ
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ سِنَانٍ، وَأَحْمَدُ بْنُ الْفُرَاتِ أَبُو مَسْعُودٍ الرَّازِيُّ، - الْمَعْنَى - قَالاَ حَدَّثَنَا يَعْلَى، حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ هَمَّامٍ، أَنَّ حُذَيْفَةَ أَمَّ النَّاسَ، بِالْمَدَائِنِ عَلَى دُكَّانٍ فَأَخَذَ أَبُو مَسْعُودٍ بِقَمِيصِهِ فَجَبَذَهُ فَلَمَّا فَرَغَ مِنْ صَلاَتِهِ قَالَ أَلَمْ تَعْلَمْ أَنَّهُمْ كَانُوا يُنْهَوْنَ عَنْ ذَلِكَ قَالَ بَلَى قَدْ ذَكَرْتُ حِينَ مَدَدْتَنِي .
Бизга Аҳмад ибн Синон ва Аҳмад ибн Фурот Абу Масъуд Розий — маъноси (бир хил) — ривоят қилдилар. Иккаласи дедилар: Бизга Яъло ривоят қилди, бизга Аъмаш Иброҳимдан, у Ҳаммомдан ривоят қилдики, Ҳузайфа Мадоинда одамларга бир баланд жой (дўкон) устида туриб имомлик қилди. Шунда Абу Масъуд унинг кўйлагидан ушлаб, уни тортди. У намоздан бўшагач, Абу Масъуд деди: Билмасмидинг, улар бундан қайтарилар эдилар? У: Албатта, сен мени тортганингда эслаб қолдим, деди.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، حَدَّثَنَا حَجَّاجٌ، عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، أَخْبَرَنِي أَبُو خَالِدٍ، عَنْ عَدِيِّ بْنِ ثَابِتٍ الأَنْصَارِيِّ، حَدَّثَنِي رَجُلٌ، أَنَّهُ كَانَ مَعَ عَمَّارِ بْنِ يَاسِرٍ بِالْمَدَائِنِ فَأُقِيمَتِ الصَّلاَةُ فَتَقَدَّمَ عَمَّارٌ وَقَامَ عَلَى دُكَّانٍ يُصَلِّي وَالنَّاسُ أَسْفَلَ مِنْهُ فَتَقَدَّمَ حُذَيْفَةُ فَأَخَذَ عَلَى يَدَيْهِ فَاتَّبَعَهُ عَمَّارٌ حَتَّى أَنْزَلَهُ حُذَيْفَةُ فَلَمَّا فَرَغَ عَمَّارٌ مِنْ صَلاَتِهِ قَالَ لَهُ حُذَيْفَةُ أَلَمْ تَسْمَعْ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " إِذَا أَمَّ الرَّجُلُ الْقَوْمَ فَلاَ يَقُمْ فِي مَكَانٍ أَرْفَعَ مِنْ مَقَامِهِمْ " . أَوْ نَحْوَ ذَلِكَ قَالَ عَمَّارٌ لِذَلِكَ اتَّبَعْتُكَ حِينَ أَخَذْتَ عَلَى يَدَىَّ .
Бизга Аҳмад ибн Иброҳим ривоят қилди, бизга Ҳажжож ибн Журайждан ривоят қилди, менга Абу Холид Адий ибн Собит Ансорийдан хабар берди, менга бир киши ривоят қилдики, у Мадоинда Аммор ибн Ёсир билан бирга бўлган. Намозга иқомат айтилди ва Аммор олдинга ўтиб, бир баланд жой (дўкон) устида туриб намоз ўқий бошлади, одамлар эса ундан пастда эдилар. Шунда Ҳузайфа олдинга ўтиб, унинг қўлларидан ушлади ва Аммор унга эргашиб борди, то Ҳузайфа уни (пастга) туширгунча. Аммор намоздан бўшагач, Ҳузайфа унга деди: Расулуллаҳнинг (соллаллаҳу алайҳи васаллам) шундай деганини эшитмаганмидинг: «Киши қавмга имомлик қилса, уларнинг турган жойидан баландроқ жойда турмасин» ёки шунга ўхшаш (бир гап). Аммор деди: Мен қўлларимдан ушлаганингда шу сабабли сенга эргашдим.