باب كَرَاهِيَةِ الْمُغَالاَةِ فِي الْكَفَنِ
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عُبَيْدٍ الْمُحَارِبِيُّ، حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ هَاشِمٍ أَبُو مَالِكٍ الْجَنْبِيُّ، عَنْ إِسْمَاعِيلَ بْنِ أَبِي خَالِدٍ، عَنْ عَامِرٍ، عَنْ عَلِيِّ بْنِ أَبِي طَالِبٍ، قَالَ لاَ تَغَالِ لِي فِي كَفَنٍ فَإِنِّي سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " لاَ تَغَالَوْا فِي الْكَفَنِ فَإِنَّهُ يُسْلَبُهُ سَلْبًا سَرِيعًا " .
Бизга Муҳаммад ибн Убайд ал-Муҳорибий ривоят қилди, бизга Амр ибн Ҳошим Абу Молик ал-Жанбий Исмоил ибн Абу Холиддан, у Омирдан, у Али ибн Абу Толибдан ривоят қилди. У айтди: Менга кафан борасида баҳосини оширманглар, чунки мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламни шундай деганларини эшитганман: «Кафанда баҳони оширманглар, чунки у (кафан) тезда юлиб (талаб) олинади».
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ كَثِيرٍ، أَخْبَرَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ أَبِي وَائِلٍ، عَنْ خَبَّابٍ، قَالَ إِنَّ مُصْعَبَ بْنَ عُمَيْرٍ قُتِلَ يَوْمَ أُحُدٍ وَلَمْ يَكُنْ لَهُ إِلاَّ نَمِرَةٌ كُنَّا إِذَا غَطَّيْنَا بِهَا رَأْسَهُ خَرَجَ رِجْلاَهُ وَإِذَا غَطَّيْنَا رِجْلَيْهِ خَرَجَ رَأْسُهُ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " غَطُّوا بِهَا رَأْسَهُ وَاجْعَلُوا عَلَى رِجْلَيْهِ شَيْئًا مِنَ الإِذْخِرِ " .
Бизга Муҳаммад ибн Касир ривоят қилди, бизга Суфён ал-Аъмашдан, у Абу Воилдан, у Хаббобдан хабар берди. У айтди: Мусъаб ибн Умайр Уҳуд кунида ўлдирилди, унинг фақат бир ‹намира› (чизиқли жун ридо)гина бор эди. Биз уни билан бошини ёпсак, оёқлари чиқиб қоларди, оёқларини ёпсак, боши чиқиб қоларди. Шунда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Уни билан бошини ёпинглар ва оёқлари устига бир оз изхир (хушбў ўт) қўйинглар» дедилар.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ صَالِحٍ، حَدَّثَنِي ابْنُ وَهْبٍ، حَدَّثَنِي هِشَامُ بْنُ سَعْدٍ، عَنْ حَاتِمِ بْنِ أَبِي نَصْرٍ، عَنْ عُبَادَةَ بْنِ نُسَىٍّ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عُبَادَةَ بْنِ الصَّامِتِ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " خَيْرُ الْكَفَنِ الْحُلَّةُ وَخَيْرُ الأُضْحِيَةِ الْكَبْشُ الأَقْرَنُ " .
Бизга Аҳмад ибн Солиҳ ривоят қилди, менга Ибн Ваҳб ривоят қилди, менга Ҳишом ибн Саъд Ҳотим ибн Абу Насрдан, у Убода ибн Нусайдан, у отасидан, у Убода ибнус-Сомитдан, у Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилди. У: «Кафаннинг энг яхшиси ‹ҳулла›дир, қурбонликнинг энг яхшиси шохли қўчқордир» дедилар.