Марҳумни ювгандан кейин ғусл қилиш

Janoza kitobi · 3 ҳадис

باب فِي الْغُسْلِ مِنْ غَسْلِ الْمَيِّتِ

حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بِشْرٍ، حَدَّثَنَا زَكَرِيَّا، حَدَّثَنَا مُصْعَبُ بْنُ شَيْبَةَ، عَنْ طَلْقِ بْنِ حَبِيبٍ الْعَنَزِيِّ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الزُّبَيْرِ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّهَا حَدَّثَتْهُ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَغْتَسِلُ مِنْ أَرْبَعٍ مِنَ الْجَنَابَةِ وَيَوْمَ الْجُمُعَةِ وَمِنَ الْحِجَامَةِ وَغُسْلِ الْمَيِّتِ ‏.‏

Бизга Усмон ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Бишр ривоят қилди, бизга Закариё ривоят қилди, бизга Мусъаб ибн Шайба ривоят қилди, у Талқ ибн Ҳабиб ал-Аназийдан, у Абдуллаҳ ибн аз-Зубайрдан, у Оишадан ривоят қилиб, Оиша унга ривоят қилишича, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам тўрт нарсадан ғусл қилар эдилар: жанобатдан, жума кунида, ҳижомадан (қон олдиришдан) ва ўликни ғусл қилдиришдан.

حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ صَالِحٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي فُدَيْكٍ، حَدَّثَنِي ابْنُ أَبِي ذِئْبٍ، عَنِ الْقَاسِمِ بْنِ عَبَّاسٍ، عَنْ عَمْرِو بْنِ عُمَيْرٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ مَنْ غَسَّلَ الْمَيِّتَ فَلْيَغْتَسِلْ وَمَنْ حَمَلَهُ فَلْيَتَوَضَّأْ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Аҳмад ибн Солиҳ ривоят қилди, бизга Ибн Абу Фудайк ривоят қилди, менга Ибн Абу Зиъб ривоят қилди, у Қосим ибн Аббосдан, у Амр ибн Умайдан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилиб, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Ким ўликни ғусл қилдирса, ғусл қилсин; ким уни кўтарса, таҳорат олсин», дедилар.

حَدَّثَنَا حَامِدُ بْنُ يَحْيَى، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ سُهَيْلِ بْنِ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ إِسْحَاقَ، مَوْلَى زَائِدَةَ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بِمَعْنَاهُ ‏.‏ قَالَ أَبُو دَاوُدَ هَذَا مَنْسُوخٌ سَمِعْتُ أَحْمَدَ بْنَ حَنْبَلٍ وَسُئِلَ عَنِ الْغُسْلِ مِنْ غَسْلِ الْمَيِّتِ فَقَالَ يُجْزِيهِ الْوُضُوءُ ‏.‏ قَالَ أَبُو دَاوُدَ أَدْخَلَ أَبُو صَالِحٍ بَيْنَهُ وَبَيْنَ أَبِي هُرَيْرَةَ فِي هَذَا الْحَدِيثِ - يَعْنِي إِسْحَاقَ مَوْلَى زَائِدَةَ - قَالَ وَحَدِيثُ مُصْعَبٍ ضَعِيفٌ فِيهِ خِصَالٌ لَيْسَ الْعَمَلُ عَلَيْهِ ‏.‏

Бизга Ҳомид ибн Яҳё ривоят қилди, у Суфёндан, у Суҳайл ибн Абу Солиҳдан, у отасидан, у Зоиданинг озод қилган қули Исъҳоқдан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан шу маънода ривоят қилди. Абу Довуд айтди: Бу мансух (бекор қилинган). Мен Аҳмад ибн Ҳанбалдан эшитдим, ундан ўликни ғусл қилдиришдан ғусл ҳақида сўралганда у: «Унга таҳорат кифоя қилади», деди. Абу Довуд айтди: Абу Солиҳ бу ҳадисда ўзи билан Абу Ҳурайра орасига — яъни Зоиданинг озод қилган қули Исъҳоқни — киритди. У айтди: Мусъабнинг ҳадиси заъиф бўлиб, унда амал қилинмайдиган хусусиятлар бор.