حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ يَحْيَى الْحَرَّانِيُّ، حَدَّثَنِي مُحَمَّدٌ، - يَعْنِي ابْنَ سَلَمَةَ - عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ إِسْحَاقَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " إِذَا صَلَّيْتُمْ عَلَى الْمَيِّتِ فَأَخْلِصُوا لَهُ الدُّعَاءَ " .
Бизга Абдулазиз ибн Яҳё ал-Ҳарроний ривоят қилди, менга Муҳаммад — яъни Ибн Салама — ривоят қилди, у Муҳаммад ибн Исъҳоқдан, у Муҳаммад ибн Иброҳимдан, у Абу Салама ибн Абдурраҳмондан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилиб, у айтди: Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг: «Маййитга жаноза ўқиганингизда, унга дуони ихлос билан (холис) қилинглар», деяётганларини эшитдим.
حَدَّثَنَا أَبُو مَعْمَرٍ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَمْرٍو، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَارِثِ، حَدَّثَنَا أَبُو الْجُلاَسِ، عُقْبَةُ بْنُ سَيَّارٍ حَدَّثَنِي عَلِيُّ بْنُ شَمَّاخٍ، قَالَ شَهِدْتُ مَرْوَانَ سَأَلَ أَبَا هُرَيْرَةَ كَيْفَ سَمِعْتَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي عَلَى الْجَنَازَةِ قَالَ أَمَعَ الَّذِي قُلْتَ قَالَ نَعَمْ . قَالَ كَلاَمٌ كَانَ بَيْنَهُمَا قَبْلَ ذَلِكَ . قَالَ أَبُو هُرَيْرَةَ " اللَّهُمَّ أَنْتَ رَبُّهَا وَأَنْتَ خَلَقْتَهَا وَأَنْتَ هَدَيْتَهَا لِلإِسْلاَمِ وَأَنْتَ قَبَضْتَ رُوحَهَا وَأَنْتَ أَعْلَمُ بِسِرِّهَا وَعَلاَنِيَتِهَا جِئْنَاكَ شُفَعَاءَ فَاغْفِرْ لَهُ " . قَالَ أَبُو دَاوُدَ أَخْطَأَ شُعْبَةُ فِي اسْمِ عَلِيِّ بْنِ شَمَّاخٍ قَالَ فِيهِ عُثْمَانُ بْنُ شَمَّاسٍ وَسَمِعْتُ أَحْمَدَ بْنَ إِبْرَاهِيمَ الْمَوْصِلِيَّ يُحَدِّثُ أَحْمَدَ بْنَ حَنْبَلٍ قَالَ مَا أَعْلَمُ أَنِّي جَلَسْتُ مِنْ حَمَّادِ بْنِ زَيْدٍ مَجْلِسًا إِلاَّ نَهَى فِيهِ عَنْ عَبْدِ الْوَارِثِ وَجَعْفَرِ بْنِ سُلَيْمَانَ .
Бизга Абу Маъмар Абдуллаҳ ибн Амр ривоят қилди, бизга Абдулворис ривоят қилди, бизга Абул Жулос Уқба ибн Сайёр ривоят қилди, менга Али ибн Шаммох ривоят қилиб деди: Мен Марвон Абу Ҳурайрадан: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам жаноза устида қандай намоз ўқиганини эшитгансан?» деб сўраганига гувоҳ бўлдим. (Абу Ҳурайра) деди: «Сен айтган нарса биланми?» (Марвон) деди: «Ҳа». (Рови) деди: Бу сўздан олдин улар ўртасида бир гап бўлиб ўтган эди. Абу Ҳурайра деди: «Аллаҳим, Сен унинг Роббисан, Сен уни яратдинг, Сен уни Исломга ҳидоят қилдинг, Сен унинг руҳини олдинг, Сен унинг сирини ҳам, ошкорини ҳам яхши биласан; биз Сенинг ҳузурингга шафоатчилар бўлиб келдик, бас, уни мағфират қилгин». Абу Довуд деди: Шуъба Али ибн Шаммохнинг исмида хато қилиб, уни Усмон ибн Шаммос деб айтди. Мен Аҳмад ибн Иброҳим ал-Мавсилийни Аҳмад ибн Ҳанбалга ривоят қилаётганини эшитдим: «Мен Ҳаммод ибн Зайднинг ҳузурида ўтирган ҳар бир мажлисни биламанки, унда у Абдулворис ва Жаъфар ибн Сулаймондан наҳй қилди (қайтарди)».
حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ مَرْوَانَ الرَّقِّيُّ، حَدَّثَنَا شُعَيْبٌ، - يَعْنِي ابْنَ إِسْحَاقَ - عَنِ الأَوْزَاعِيِّ، عَنْ يَحْيَى بْنِ أَبِي كَثِيرٍ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ صَلَّى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَى جَنَازَةٍ فَقَالَ " اللَّهُمَّ اغْفِرْ لِحَيِّنَا وَمَيِّتِنَا وَصَغِيرِنَا وَكَبِيرِنَا وَذَكَرِنَا وَأُنْثَانَا وَشَاهِدِنَا وَغَائِبِنَا اللَّهُمَّ مَنْ أَحْيَيْتَهُ مِنَّا فَأَحْيِهِ عَلَى الإِيمَانِ وَمَنْ تَوَفَّيْتَهُ مِنَّا فَتَوَفَّهُ عَلَى الإِسْلاَمِ اللَّهُمَّ لاَ تَحْرِمْنَا أَجْرَهُ وَلاَ تُضِلَّنَا بَعْدَهُ " .
Бизга Мусо ибн Марвон ар-Роққий ривоят қилди, бизга Шуъайб — яъни ибн Ишоқ — Авзоийдан, у Яҳё ибн Абу Касирдан, у Абу Саламадан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бир жаноза устида намоз ўқиб деди: «Аллаҳим, тиригимизни ҳам, ўлигимизни ҳам, кичигимизни ҳам, каттамизни ҳам, эркагимизни ҳам, аёлимизни ҳам, ҳозир бўлганимизни ҳам, ғойиб бўлганимизни ҳам мағфират қил. Аллаҳим, биздан кимни тирилтирсанг, уни иймон устида тирилтир, биздан кимни вафот эттирсанг, уни Ислом устида вафот эттир. Аллаҳим, бизни унинг ажридан маҳрум қилма ва ундан кейин бизни адаштирма».
حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ إِبْرَاهِيمَ الدِّمَشْقِيُّ، حَدَّثَنَا الْوَلِيدُ، ح وَحَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ مُوسَى الرَّازِيُّ، أَخْبَرَنَا الْوَلِيدُ، - وَحَدِيثُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ أَتَمُّ - حَدَّثَنَا مَرْوَانُ بْنُ جُنَاحٍ، عَنْ يُونُسَ بْنِ مَيْسَرَةَ بْنِ حَلْبَسٍ، عَنْ وَاثِلَةَ بْنِ الأَسْقَعِ، قَالَ صَلَّى بِنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَى رَجُلٍ مِنَ الْمُسْلِمِينَ فَسَمِعْتُهُ يَقُولُ " اللَّهُمَّ إِنَّ فُلاَنَ بْنَ فُلاَنٍ فِي ذِمَّتِكَ فَقِهِ فِتْنَةَ الْقَبْرِ " . قَالَ عَبْدُ الرَّحْمَنِ " فِي ذِمَّتِكَ وَحَبْلِ جِوَارِكَ فَقِهِ مِنْ فِتْنَةِ الْقَبْرِ وَعَذَابِ النَّارِ وَأَنْتَ أَهْلُ الْوَفَاءِ وَالْحَمْدِ اللَّهُمَّ فَاغْفِرْ لَهُ وَارْحَمْهُ إِنَّكَ أَنْتَ الْغَفُورُ الرَّحِيمُ " . قَالَ عَبْدُ الرَّحْمَنِ عَنْ مَرْوَانَ بْنِ جُنَاحٍ .
Бизга Абдурраҳмон ибн Иброҳим ад-Димашқий ривоят қилди, бизга Валидни ривоят қилди, (ҳ) ҳамда бизга Иброҳим ибн Мусо ар-Розий ривоят қилди, бизга Валид хабар берди — Абдурраҳмоннинг ҳадиси тўлиқроқдир — бизга Марвон ибн Жуноҳ Юнус ибн Майсара ибн Ҳалбасдан, у Восила ибн ал-Асқаъдан ривоят қилди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам биз билан мусулмонлардан бир киши устида намоз ўқиди, мен уни шундай деяётганини эшитдим: «Аллаҳим, фалон ибн фалон Сенинг зиммангда(паноҳингда)дир, бас, уни қабр фитнасидан сақлагин». Абдурраҳмон деди: «Сенинг зиммангда ва қўшнилик аҳдингдадир, бас, уни қабр фитнаси ва дўзах азобидан сақлагин, Сен вафодорлик ва ҳамд аҳлисан. Аллаҳим, уни мағфират қил ва унга раҳм қил, албатта Сен мағфират қилувчи, раҳмлисан». Абдурраҳмон буни Марвон ибн Жуноҳдан ривоят қилди.