حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عُثْمَانَ الدِّمَشْقِيُّ، أَنَّ سُلَيْمَانَ بْنَ بِلاَلٍ، حَدَّثَهُمْ حَدَّثَنِي الْعَلاَءُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَجُلاً، جَاءَ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ سَعِّرْ . فَقَالَ " بَلْ أَدْعُو " . ثُمَّ جَاءَهُ رَجُلٌ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ سَعِّرْ فَقَالَ " بَلِ اللَّهُ يَخْفِضُ وَيَرْفَعُ وَإِنِّي لأَرْجُو أَنْ أَلْقَى اللَّهَ وَلَيْسَ لأَحَدٍ عِنْدِي مَظْلَمَةٌ " .
Бизга Муҳаммад ибн Усмон ад-Димашқий ривоят қилдики, Сулаймон ибн Билол уларга ривоят қилди: менга Аъло ибн Абдурраҳмон отасидан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилдики, бир киши келиб: «Ё Расулуллаҳ, нарх белгиланг» деди. У (Расулуллаҳ): «Йўқ, балки мен дуо қиламан» дедилар. Сўнг яна бир киши келиб: «Ё Расулуллаҳ, нарх белгиланг» деди. У: «Йўқ, балки Аллаҳ нархни туширади ва кўтаради. Албатта, мен Аллаҳга учраганимда мендан бировнинг ҳаққи (зулми) бўлмаслигини умид қиламан» дедилар.
حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا عَفَّانُ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، أَخْبَرَنَا ثَابِتٌ، عَنْ أَنَسٍ، وَقَتَادَةُ، وَحُمَيْدٌ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ قَالَ النَّاسُ يَا رَسُولَ اللَّهِ غَلاَ السِّعْرُ فَسَعِّرْ لَنَا . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ اللَّهَ هُوَ الْمُسَعِّرُ الْقَابِضُ الْبَاسِطُ الرَّازِقُ وَإِنِّي لأَرْجُو أَنْ أَلْقَى اللَّهَ وَلَيْسَ أَحَدٌ مِنْكُمْ يُطَالِبُنِي بِمَظْلَمَةٍ فِي دَمٍ وَلاَ مَالٍ " .
Бизга Усмон ибн Аби Шайба ривоят қилди, бизга Аффон ривоят қилди, бизга Ҳаммод ибн Салама ривоят қилди, бизга Собит Анасдан хабар берди; ва Қатода ва Ҳумайд Анасдан ривоят қилдиларки, у айтди: Одамлар: «Ё Расулуллаҳ, нарх ошиб кетди, бизга нарх белгиланг» дедилар. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Албатта, Аллаҳнинг Ўзи нарх белгиловчи, (ризқни) тортиб қўювчи, кенг қилувчи, ризқ берувчидир. Албатта, мен Аллаҳга учраганимда ҳеч бирингиз мендан қон ёки мол бўйича зулм (ҳаққ) талаб қилмаслигини умид қиламан» дедилар.