حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عُثْمَانَ الدِّمَشْقِيُّ، أَنَّ سُلَيْمَانَ بْنَ بِلاَلٍ، حَدَّثَهُمْ حَدَّثَنِي الْعَلاَءُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَجُلاً، جَاءَ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ سَعِّرْ . فَقَالَ " بَلْ أَدْعُو " . ثُمَّ جَاءَهُ رَجُلٌ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ سَعِّرْ فَقَالَ " بَلِ اللَّهُ يَخْفِضُ وَيَرْفَعُ وَإِنِّي لأَرْجُو أَنْ أَلْقَى اللَّهَ وَلَيْسَ لأَحَدٍ عِنْدِي مَظْلَمَةٌ " .
Бизга Муҳаммад ибн Усмон ад-Димашқий ривоят қилдики, Сулаймон ибн Билол уларга ривоят қилди: менга Аъло ибн Абдурраҳмон отасидан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилдики, бир киши келиб: «Ё Расулуллаҳ, нарх белгиланг» деди. У (Расулуллаҳ): «Йўқ, балки мен дуо қиламан» дедилар. Сўнг яна бир киши келиб: «Ё Расулуллаҳ, нарх белгиланг» деди. У: «Йўқ, балки Аллаҳ нархни туширади ва кўтаради. Албатта, мен Аллаҳга учраганимда мендан бировнинг ҳаққи (зулми) бўлмаслигини умид қиламан» дедилар.